Reagovanje povodom smrti Aleksandra Tijanića

Tijanićevo salutiranje istini

03.11.2013. god.

Vest o iznenadnoj smrti Aleksandra Tijanića me duboko potresla. Iz više razloga. Bio mi je jedan od novinarskih uzora, ali isto tako pisala sam i za njegove novine " GRAĐANIN "... Bio mi je jedan od jedan od urednika koje sam najviše cenila. Znao je šifarnik za mnoge tajne, koje su se krile pod crvenim fenjerima i maskirnim uniformama političke scene. Njegove kolumne su bile oštre kao nož. Kad su svi ćutali, on je govorio, on se usuđivao, on je smeo. Mrzele su ga samo kukavice koje su podmetale kukavičja jaja zavisti i mržnje.

Razvijao je negative filma u svojoj laboratoriji pravde, koristeći fiksire, razvijače i prekidače sopstvenih izvora... , hipnotizer reči, bez jezika na kantaru, kompas srpskog novinarstva, kormilar istinoljublja. Teško je bilo sačuvati živu glavu u vreme političkih prevrata, krtica, uhoda, žaoka, doušnika, plaćenika stranih obaveštajnih službi . Ali on je ostao dosledan sebi, čvrst ko stena. Njegove kolumne su svedočanstva jednog vremenskog intervala naelektrisanog ratnim barutanama...

Ponuditi istinu u vreme carovanja laži, to je izgledalo kao da nerotkinji nudite kolevku, ili giljotinu obezglavljenima. Tu i tamo, malo se narod bunio zbog pretplate za RTS, ali u vreme kad ljudi gladuju i nemaju ni za hleb, niko nije mogao da ih osuđuje... Ubojitim perom, on je disao za vratom mora neiskrenim i perfidnim likovima i nije bio ničiji rukoljub, ni uvlakača. Ali, hvala Bogu imao je i prijatelje čestite i poštene borce za nepotkupljivu reč. Zakoračio je u svako srce željno istine i ostavio otisak, taj otisak koji se duboko utisnuo u sve nas, stopama neprolaznosti koračajući kroz vreme.

Sutra sahranjuju Tijanića, ali ne sahranjuju njegove reči i dela, koje su često bile kao jagnjad u okruženju čopora vukova. I kad su svi zanemeli, zamuckivali, zgrbili se, bili bezglasni, kad su svetski moćnici, bombardujući Srbiju, pokušali da je zajašu i da joj nabace sedlo, da je mamuzaju uz pomoć svojih poslušnika, Tijanić je govorio , on se usudio, on nije slušao ničije komande iz Glavnih Štabova , koji su imali svoje marinete.

Večna mu slava!

Hrabar i neustrašiv. Putokaz mnogim novinarima, lozinka pravdoljublja, sve je to bio Tijanić.... U vreme ošugavele stvarnosti, prisluškivača, talasanja i eliminacija političkih suparnika , ubijanja i pretnji novinarima, uljeza itd, njegovi tekstovi su ostavljali dubok trag, za one koji su čitali između redova. Tijanić branitelj necenzurisane reči, bez dlake na jeziku, pupčanik istinoljublja.

Voleli su ga časni, dok je za podmukle i nečasne bio kao trafo-stanica, a iznad njegovih kolumni samo što još nije stajalo upozorenje "opasno po život"! Neukaljanog obraza. Žao mi je samo što nije dočekao da se otkriju ubice Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića i drugih. Možda ćemo mi dočekati. Sutra sahranjuju Tijanića, ali ne i njegova dela, koja će zauvek biti Bukvar novinarstva.

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...