Balkanske avanture ukrajinskog gasa

Ukrajinska štampa je obavestila javnost o još jednom uspehu Kijeva u borbi za nezavisnost od ruskog gasa. Posle pokušaja da se gas dobije „reversnim isporukama“ preko Poljske, koji nisu uspeli zbog jako visoke cene, ukrajinska vlada je nameravala da se priključi „Jadranskom gasnom koridoru“ (JGK) u nadi da će dobiti jeftin gas iz balkanskog pravca. Ovoj mašti nije suđeno da se realizuje.

Na sednici Saveta Evropske unije, koja je održana 25. oktobra, ministar energetike i rudarstva Ukrajine Eduard Stavicki je potpisao sporazum koji omogućava Hrvatskoj da kupuje gas na još nezavršenom terminalu za prijem tečnog gasa i da ga preko hrvatskog i mađarskog gasovoda isporučuje Ukrajini. Maksimalni kapacitet ovog maršruta je 5-6 milijardi kubnih metara godišnje.

Projekat JGK je čedo evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, koji se proslavio dodeljivanjem sredstava za besmislene gasovode kao što su Jasi-Ungeni. Da se ukratko podsetimo ovog projekta: evropska sredstva su dodeljena, vrpca prerezana, a dan posle svečanog polaganja prvog segmenta cevi, rumunski građevinari su nestali zajedno sa cevima i tehnikom. Isplaćeni novac, radnike i savest rumunskih preduzimača traže kontrolni organi, za sada bezuspešno.

Mala je verovatnoća da JGK može bilo čim pomoći Ukrajini. Kao prvo, koridor će u najboljem slučaju početi sa radom 2017. godine. Kao drugo, bez obzira na to što projekat terminala, koji će se nalaziti na hrvatskom ostrvu Krk, postoji, ugovora o isporuci gasa morskim putem nema i nisu ni predviđeni. Krivac za to je razlika cena gasa u Aziji i Evropi, koja iznosi od 25-50%. I to u uslovima privrednog rasta azijskih zemalja i, očigledno, ne skorog početka rada japanskih nuklearnih kapaciteta. Tekuća tržišna konjuktura primorava sve proizvođače gasa, koji mogu da biraju tržište za plasman, da isporučuju gas u Aziju, a ne u Evropu, gde broj terminala i projekata terminala nekoliko puta prevazilazi najoptimističnije prognoze raspoloživog gasa.

Ako bi na tržištu stvarno postojale značajne količine neugovorenog gasa, onda bi Ukrajina i mogla da proba da završi izgradnju svog vlastitog terminala u Odesi. Međutim, ukrajinska vlada nema ni novca, ni mogućnosti da nađe gas.

Potpisivanje ugovora o kupovini gasa preko „Jadranskog koridora“ daće ukrajinskim političarima mogućnost da još nekoliko godina obećavaju biračima kako će se ubrzo osloboditi od Gasproma. Kada se i ovaj projekat ne realizuje, Kijev će smisliti novu bajku za unutrašnju upotrebu.

Valentin Mindrešesku,