U MINHENU PRONAĐENO OKO 1500 „DEGENERISANIH“SLIKA VREDNIH MILIJARDU EVRA

U jednom privatnom stanu  u Minhenu  policija je pronašla oko 1500  slika koje su u vreme nacističke Nemačke bile konfiskovane od vlasnka kao obrasci „degenerisanog „ slikarstva i od tada do danas su smatrane za nestale, saopštava FOKUS.

Vrednost kolekcije procenjuje se na milijardu evra, obzirom da ona sadrži i dela takvih velikana kao što su Pablo Pikaso, Anri Matis, Mark Šagal.

Pored njih, među pronađenim slikama   su i radovi  predstavnika  raznih pravaca modernizma kao što su Emil Nalde,Franc Mark,Maks Bekman,Paul Kle,Oskar Kokoška, Ernst Ludvig  Kirhner i Maks Liberman.

Pored „degeneresinih „ slika, u kolleciji su nađeni i radovi Alberta Direra.

Decenijama skrivana  u teskobnim i mračnim prostorijama skromnog stana

Oko 1500 slika, dela, od nacista osuđenih kao „degenrisano „ slikarstvo, decenijama je čamilo u  teskobi mračnih i prljavih prostorija  u minhenskom  rejonu  Švabing (Schwabinger Wohmumg)

Stan  sa ovim celokupnim umetničkim bogatstvom pripada 80-godišnjem Korneliusu Gurlitu (Cormelius Gurlitt) sinu nekada čuvenog art-dilera Hildebranda Gurlita (Hildebrand Gurlitt).

Kako se ispostavilo,Gurlit je vlastima  postao  sumnjiv   2010. kad su jednom prilikom dok se vraćao iz Švajcarske  carinske vlasti našle kod njega ogromnu sumu novca.

To je  podstaklo policiju da izvrši pretres  u Gurlitovom stanu  2011.  g. i tom prilikom su pronađene sve te „degenerisane“ slike koje su mu tada oduzete.Policija  je sve dosad  tu informaciju držala u tajnosti.

Gurlit, koji se ni po čemu nije odlikovao da bi privukao pažnju javnosti,optužen je zbog izbegavanja plaćanja poreza.

Pretpostavlja se da je on rasprodavao sliku po sliku iz te te bogate kolekcije i od toga dobro živeo.

Potmoci bivših vlasnika oduzetih slika traže svoja prava

Čim je informacija o Gurlitovom „zakopanom „ blagu obelodanjena, počeli su da se javljaju potomci vlasnika kojima su  nacisiti konfiskovali „degenersane „ slike tražeći svoja prava.  

Sve do danas se smatralo da su te slike uništene, pošto je Hildebrand Gurlit tvrdio da je kolekcija  izgorela  za vreme savezničkog  bombradovanja Drezdena 1945.g.  

Za vreme Trećeg Rajha  Hildebrand Gurlit je bio uklonjen  sa dužnosti direktora muzeja  zbog  svog delimičnog jevrejskog porekla.Ali to nije smetalo nacistima da mu i dalje prodaju  slike modernih autora sa Zapada.

Posle Drugog svetskog rata on se  hvalio kako je pomagao kolekcionarima Jevrejima da  pobegnu  iz nacističke Nemačke.