O najvažnijem problemu u Srbiji se najviše ćuti

U mnoštvu burnih svakodnevnih događaja u Srbiji, skoro nezapaženo je pre nekoliko dana prošla vest o nečemu što je verovatno najvažniji problem od svega. Naime, radi se o protestu porodilja u Kragujevcu koje su zahtevale isplatu svoje ionako skromne novčane pomoći, bez čega je skoro nemoguće popraviti katastrofalno stanje nataliteta u Srbiji.

Radi se o tome da je grupa nezaposlenih porodilja protestovala ispred gradske uprave zato što im mesečna naknada kasni neverovatnih devet meseci. Štaviše, novčana naknada koju dobijaju, sada će biti još manja, i iznosiće manje od 100 evra, a lokalna samouprava se pravda rečima da i oni dobijaju sve manje novca od države za te namene. Naravno, porodilje nisu bile zadovoljne tim objašnjenjem i najavile su nove proteste.

Međutim, ovakav odnos prema trudnicama i porodiljama u Srbiji svakako nameće pitanje – kako se prema toj važnoj grupi stanovništva odnose u drugim zemljama, i to konkretno u državama Carinske unije, to jest u zemljama buduće Evroazijske unije?

Tim povodom se pre mesec dana javnosti obratio predsednik Belorusije Lukašenko, koji je izneo vrlo ohrabrujuće vesti za sve tamošnje žene koje planiraju uvećanje porodice. On je tom prilikom objavio da je već predložio paket mera za podsticanje rađanja u njegovoj zemlji, a prema tom paketu ekonomskih mera je predviđeno da država svakoj porodici za prvo dete obezbedi 10.000 dolara, zatim za drugo dete 20.000 dolara, a za treće čitavih 40.000 dolara bespovratne pomoći. Ali ni to nije sve, zato što je beloruski predsednik obećao da će pored novca, višečlane porodice ubuduće dobijati i stanove.

Tamošnji stručnjaci su izračunali da će za takvu obimnu novčanu i stambenu pomoć porodiljama biti potrebne čak dve milijarde dolara, ali Lukašenko je takve podsticajne mere za rađanje dece objasnio sledećim rečima - „Novac ćemo naći, to je najmanji problem. Jer, ako ne budemo imali dovoljno stanovnika - džaba nam priča o nezavisnosti”.

Inače, sličan program za povećanje nataliteta već godinama postoji i u Ruskoj Federaciji, gde se taj novac naziva – majčinski kapital. Podsetimo, majčinski kapital se tamo isplaćuje još od 2007. godine za rođenje drugog i svakog sledećeg deteta u porodici. Ispočetka je ta suma iznosila 6000 evra, a svake godine je bila sve veća, tako da ove godine bespovratna državna pomoć iznosi preko 9000 evra. Taj novac su porodilje u Rusiji mogle potrošiti na kupovinu stana, lečenje ili obrazovanje majke i njenog deteta. Za poslednjih nekoliko godina, pomenuti majčinski kapital je dobilo više od 4 i po miliona ljudi, a ruski premijer je nedavno najavio da će njegova isplata sigurno biti nastavljena i ubuduće, bez obzira na krizu.

Naravno, ako se ponovo vratimo na slučaj kragujevačkih porodilja, ali i svih ostalih žena u Srbiji koje imaju ili tek planiraju imati decu, onda je jasno u kojoj meri one imaju razloga za nezadovoljstvo zbog male ili nikakve pomoći iz državne kase.

Naime, čak i u uslovima kada nema novca ni za osnovno funkcionisanje države, verovatno i tada bi najveći prioritet trebalo da bude povećanje nataliteta u zemlji. Jer u uslovima kada je u zemlji po zvaničnoj statistici svake godine 40.000 stanovnika manje, u doglednoj budućnosti će Srbija ostati prazna ljuštura ako se ne preduzmu odlučne mere koje barem donekle liče na ono što se po tom pitanju već preduzima na istoku kontinenta. A toga su bile svesne i porodilje u Kragujevcu kada su pre nekoliko dana izašle da protestuju zbog svog položaja, i kada su s pravom najavile nova okupljanja sve dok se glasno ne čuje njihov vapaj.

Ratko Paić,