Arktik - Moskva nema nameru da ignoriše opasnosti

Na Arktiku se uvećava konfliktni potencijal, priznaje ruska vlada. Za osiguranje ekonomskih i geopolitičkih interesa zemlje u regionu Moskva između ostalog namerava da usavršava strukturu, vojno-ekonomsko i materijalno-tehničko snabdevanje oružanih snaga. Ovoj temi je posvećen primetni deo državnog programa za razvoj regiona 2020. koji se priprema za usvajanje.

Ekonomski i geopolitički značaj Arktika raste geometrijskom progresijom. Ovde su koncentrisani ogromni mineralni resursi, saobraćajne mogućnosti i vojno-strateški potencijal. Za osnovne arktičke države (Rusija, SAD, Kanada, Norveška i Danska) njihovo posedovanje znači garanciju procvata ubuduće. Lideri ovih zemalja izjavljuju da Arktik treba da postane region dijaloga, ekonomske i naučne saradnje. Ipak kako bi partneri u dijalogu govorili pod ravnopravnim uslovima, potrebno je njihovo utvrđivanje na toj teritoriji, pri tome ne samo u svojstvu privrednih subjekata, već i ozbiljnih država sa vojne tačke gledišta.

Državni program razvoja regiona koji je pripremila Vlada Rusije predviđa finansiranje u visini od skoro 600 milijardi rubalja. U pratećim dokumentima se govori da će slične investicije izvršiti pozitivan uticaj na osiguranje nacionalne bezbedosti zemlje, rast njenog međunarodnog ugleda i socijalno-ekonomski razvoj Arktičke zone Ruske Federacije. O tome zašto je povećan interes država za ovaj region, za Glas Rusije govorio je direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Kako se iscrpljuju rudna bogatstva u kontinentalnom delu Rusija je primorana da ide na osvjanje mora. Reč je o razradi nekoliko velikih nalazišta, u prvom redu prirodnog gasa. Osim toga, na Arktiku je došlo do zagrevanja, on je postao dostupniji za brodarstvo. Uzimajući u obzir da u ovoj zoni nema pirata i da je vreme prebacivanja tereta iz Azije u Evropu kratko, interes za korišćenje Severnog pomorskog puta je sve veći. Rusija, čijom teritorijom prolazi veći deo ove maršrute, krajnje je zainteresovana za njegov razvoj.

Zbog masovnih ulaganja u Arktik ruska vlada se nada da će uvećati njegov udeo u unutrašnjem bruto proizvodu zemlje sa aktualnih 5 do 14 procenata do 2020. godine. Skoro tri puta, po prognozama, tamo će skočiti produktivnost rada i udeo inovacione produkcije. Ipak to mogu da ometu nepredviđene okolnosti, između ostalog mogući konflikti sa drugim priakrtičkim zemljama. Naravno, verovatnoća da se to desi je mala, ali Moskva nema nameru da je ingoriše. Na primer, Ministarstvo za regione poziva da se formira sistem operativnog opremanja teritorije u interesima postavljanja grupacije vojske, a takođe ukazuje na odsustvo sistema za momentalno reagovanje na agresiju od strane drugih država i mogućnost nekontrolisanog prelaska preko ruske granice. Za zabrinutost, istina, postoje razlozi, uveren je prvi potpredednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov.

- Pretenzije drugih država na kontrolu nad regionom će rasti. Dovoljno je setiti se da su SAD već objavile da je Severni pomorski put međunarodna komunikacija i Rusija ne treba da pretenduje na njegovo isključivo korišćenje. Zato Moskva mora da brani svoje interese, pri tome ne toliko političko-diploamtskim, koliko vojno-strateškim putem. Diplomatija je efikasna samo onda kada se oslanja na ekonomsku i vojnu moć države.

Kao mere za sprečavanje rizika ruske vlasti nazivaju usavršavanje kontrole vazdušnog prostora i nadvodne sitaucije, kao i osiguranje strateškog odvraćanja. U slučaju oružanog konflikta reč je o odbijanju agresije i prekidu vojnih dejstava pod uslovima koji odgovaraju interesima Rusije. Treba istaći da se već danas prilažu obziljni napori u tom pravcu. Tako se aktivno radi na obnovi rada aerodroma u naselju Taksi i na ostrvu Koteljnoe. U septembru brodovi Severne flote prebacili su na njega oko 150 članova specijalnog odreda, nekoliko desetina jedinica tehnike, kao i opremu i stambene module za avijacione komande i izvođenje neophodnih radova. Naredne godine Rusija može da počne da obnavlja i svoj najseverniji aerodrom na ostrvu Grem-Bel.

Ove mere treba da osiguraju intrese zemlje na Arktiku, koji u narednoj perspektivi može da postane simbol industrijskog proboja, stabilnog ekonomskog i infrastrukturnog razvoja Rusije, o čemu je mnogo puta govorio predsednik Vladimir Putin.

Iljja Harlamov,