Pukotine u evropskoj kasici

Ovih dana u Briselu predstavljen je referat Evropske revizione komore. Auditori su otkrili čitav niz faktora nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta EU.

Kako ističe iternet-portal EurAktiv, pozivajući se na referat Revizione komore, 2012. godine 6,6 milijardi evra ili 4,8% troškova budžeta EU nije bilo upotrebljeno prema direktnoj nameni. U prvom redu to se tiče sredstava strukturnih fondova, a takođe fondova agrarnog sektora. Kako ukazuju autori referata, korisnici sredstava iz „agrarne kasice“, predstavljajući neki projekat, često ukazuju preteran obim površina pod usevima ili obradivih površina ili daju garancije da će poštovati ekološke zahteve koji im se postavljaju, a u praksi ne planiraju da te zahteve ispune.

Pri tome zanimljivo je da auditori Revizione komore tradicionalno izbegavaju da izvode konkretne zaključke – tačnije: da li je reč o otvorenoj prevari, svesnoj proneveri ili o prostom neumeću rapoređivanja sredstava. Sa druge strane, sličnih slučajeva bi bilo manje kada prilikom izdvajanja sredstava za neke projekte predstavnici EU ne bi zaobilazili utvrđene procedure i pravila koja postoje u EU. Ali, naravno, glavnu odgovornost snose same zemlje članice EU – lokalne vlasti rapoređuju najmanje 80% sredstava.

Kako ističe Frankfurter Alemajne Cajtung, razmere nenamenskog trošenja budžetskih sredstava razlikuju se po regionima. Tako tri četvrtine svih nenamenskih troškova 2012. godine je otpalo na tri zemlje – Španiju, Grčku i Italiju. 2013. godine u Španija je, na primer, bila primorana da plati 2,2 milijarde evra kao kompenzaciju za nenamensko korišćenje sredstava. Slične prekršaje komora je otkrila u Češkoj, Rumuniji i delimično u Poljskoj. Najdisciplinovanija je Nemačka – koeficijent prekršaja tamo jeizneo 0,1%.

Povodom podataka koje je objavila Reviziona komora poslanici Evropskog parlamenta zahtevaju od Evropske komisije stroži prilaz oceni nacionalnih kontrolnih instanci, a takođe pooštravanje sankcija protiv prekršilaca budžetske discipline. Istina, neki eksperti, kao na primer profesor ruske Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov, ne smatra budžet nečim okoštalim.

Ako postoje stroga pravila formiranja budžeta, ova pravila u sve većem broju slučajeva će se kositi sa realijama, pošto život unosi svoje korektive – kaže profesor. I sa ove tačke gledišta jasno je da što je stroži budžet, to je veća potreba da se od njega odstupi. Između ostalog u nenamenskom korišćenju sredstava. Ali, naravno, ne do velike sume, zato što kriterijum rada ipak jeste odusustvo bitne korekcije budžeta.

Oleg Severgin,