Šesti smrtni greh u teoriji i praksi

Prema podacima poslednjeg referata UN, 2013. godine prvo mesto u svetu po broju gojaznih zauzeo je Meksiko, odbacivši SAD na drugo mesto. Vrlo gojazni građani SAD sada čine 31,8% stanovništva, a isti takvi Meksikanci skoro 33%. U Meksiku kao glavni instrument borbe protiv gojaznosti postalo je uvođenje dodatnog poreza na štetne namirnice. Mnoge druge zemlje još ranije su stupile o borbu protiv prejedanja, praktikujući razne, ponekad egzotične metode. Ali otpor izobilju treba da započne u glavi svakog čoveka, a ne u vladinim kabinetima, ubeđeni su dijetolozi.

Nezavisno od rase ili nacionalnosti čoveka, broj kalorija koje on troši treba da odgovara količini energije koju troši, kaže dijetolog Jelena Solomatina. To su strogo individualni pokazatelji za čije određenje je potrebno proračunati takozvanu idealnu težinu, objašnjava Solomatina.

- Idealna težina može da se izračuna ovako: visina minus sto minus još deset odsto dobijene sume. Približno za prosečnog čoveka to će biti idealna težina. Kako bi se zatim izračunao bazični metabilizam,uzimamo idealnu težinu i množimo sa 24. Ta količina kalorija je potrebna kako bi organizam jednostavno funkcionisao.

A zatim svako konačno određuje svoju potrebu za kalorijama, nastavlja Jelena Solomatina. Kancelarijski službenik koji ne pati od gojaznosti može da doda sebi oko 500 kalorija za sport i odmor. Prosečna potreba je oko dve hiljade kalorija dnevno, ali kod sportiste ili drvoseče ovaj pokazatelj može da dostigne dnevno 4 ili čak 5 hiljada kalorija.

Međutim vrlo je prošireno mišljenje da na težinu ljudi može da utiče kombinacija pojedinih namirnica, odakle se i pojavila teorija i praksa odvojene ishrane. Ipak, kako primećuje dijetolog Svetlana Isaenkova, fiziolozi ili hemičari na to imaju svoje poglede: oni ne smatraju da je potrebno strogo ograničiti šta se sa čim vari. Organizam čoveka, podvlači Isaenkova, uređen je tako da čak kada vidite hranu, pokreće se mehanizam koji izdvaja neophodne fermente upravo za ove namirnice.

- Fermenti se izdvajaju u toj količini da se ovaj sastav hrane sigurno svari. I ovde se ne treba boriti sa kombinacijama namirnica. Ukusi su kod ljudi – i raznih kultura, i raznih ljudi – vrlo različiti. Teorijski, zdrav čovek koji nema problema sa varenjem može da jede razne namirnice u raznim spojevima i da ne misli da će mu to naškoditi.

U međuvremenu mnoge gojazne države i one koje se nalaze u takvoj opasnosti pokušavaju zakonodavno da urazume stanovnike koji podlegnu šestom smrtnom grehu. Meksičke vlasti nameravaju da oporezuju specijalnim osmoprocentim porezom namirnice koje izdvjaju od 275 i više kalorija na sto grama. U Mađarskoj pod porez na čips su potpale fabričke torte i slatko pecivo. Stanovnici Belgije pre nekoliko godina čudom su izbegli porez na roštilj.

Vlasti emirata Dubai primenile su skoro suprotan metod: na leto su svojim podanicima obećale gram zlata za svaki izgubljeni kilogram. U Japanu takozvani Metabolički zakon iz 2008. dopušta maksimalni obim ženskih i muških strukova od 90 i 85 centimetara. Premašivanje ovih granica se kažnjava novčano i prinudnim, ali za svoj račun, konsultacijama i kursevima u kabinetima dijetologa. Pri tome nivo gojaznosti u Japanu je svega 3,5%.

Slično deluju vlasti Novog Zelanda. Imigranti čiji indeks mase tela premašuje 35, ne dobijaju dozvolu za ulazak u zemlju. Da li čovek odgovara indeksu određuje specijalna medicinska komisija. Sasvim predvidivo su problemu gojaznosti prišli u Kini, gde udeo dece sa suvišnim kilogramima čini 20% stanovništva. Takva deca u poluvojnim kampovima marširaju dok ne oslabe pod rukovodstvom oficira u penziji.

U SAD svaka predsednička kampanja praćena je obećanjima kandidata da će uputiti odlučni izazov nacionalnoj gojaznosti. Trenutno protiv ove nevolje metodama muzičke i sportske propagande bavi se Mišel Obama u okviru kampanje Pokreni se!

Međutim većina ozbiljnih medicinskih istraživanja, kao i filozofskih i religioznih teorija, odavno je došla do zaključka da se pregrada svakom preterivanju nalazi čoveku u glavi. To je najbanalniji osećaj mere koji treba uključiti.

Nikita Sorokin,