Da li Srbiji "preti" Evroazijska revolucija?

Možda bez informacione podrške, ali ipak, sa uspehom, u Beogradu je protekla prva Međunarodna evroazijska konferencija u organizaciji društvenog pokreta Evroazijska Srbija. Jedan od njenih učesnika bio je mladi ukrajinski istoričar Sergej Belous. O sebi Sergej kaže da je Srbiju odabrao zato što je još u školi učiteljica govorila o Srbima kao o prijateljskom narodu za Ruse. Već na fakultetu rešio je da piše o kosovskom konfliktu, korak po korak je sticao kontakte, putovao u Srbiju koja je postepeno postala za njega druga domovina. U intervjuu za Glas Rusije Sergej Belous je govorio o troškovima na evrostandarde, opasnosti po srpsku elitu, a takođe odgovorio na pitanje zašto Srbija može da postoji kao Francuska Gvajana...

Sergej, ako pogledamo vašu galeriju u društvenim mrežama, tamo mogu da se vide fotografije sa, rekao bih, akterima iz političkog života Balkana koji se međusobno isključuju: na primer sa Vojislavom Koštunicom i predstavnicima radikalnog kosovskog pokreta Samoopredeljenje...

- Trudim se da razvijam kontakte sa svim stranama i kao istoričar da budem nepristrasan. Ali, naravno, imam simpatiju za srpsku stranu. Između ostalog, to je uslovljeno rezultatima mojih naučnih istraživanja koja su dovela do određenih zaključaka. Ponekad kažem da sam srbofil zato što tražim istinu. A ako je istina na strani Srba, onda to nije moja krivica. Moja izjava je, naravno, u izvesnoj meri preterivanje, ali u svakom slučaju trudim se da ne ekstrapoliram simpatije na svoja istraživanja, jasno izlažem činjenice i ne vršim propagandu. Predmet mojih naučnih istraživanja su 90-e godine, vreme permanentne krize i turbulentnosti, kao i proces internacionalizacije kosovske krize.

Negde u društvenim mrežama video sam naslov o konferenciji u kojoj se pominje nešto poput evroazijske revolucijue. U Srbiji smo već videli obojenu, da li joj preti i takva evroazijska?

- Možda niste pogrešili, upotrebivši reč „preti“, zato što evroazijski procesi mogu da dovedu u opasnost vlast aktualne političke elite Srbije. Koliko je to moguće? Evroazijski savez još nije postao realnost, tek naredne godine počinje realizacija ovog projekta. Ako pretpostavimo da na prostorima Rusije, Belorusije, Kazahstana i možda Ukrajine ovaj proces krene punom parom, ako Rusija bude predlagala konkretne varijante saradnje za Srbiju, tada može da započne okret u stranu Evroazije, kao najperspektivnijeg objedinjenja, tim pre što srbski narod i političke elite sve manje imaju iluzija povodom evroinegracija. Ali sada je o revoluciji rano govoriti.

Jedan od omiljenih argumenata aktualnih vlasti u Beogradu zvuči ovako: Srbija ne može da postane deo, na primer, Carinskog saveza, zato što je geografski udaljena. Između ostalog primer Jermenije je malo poljuljao ovu argumentaciju...

- Ovaj argument je apsurdan, a koriste ga kao aksiomu. Stalno se ponavlja da Srbija ne može da bude ostrvo, ona je okružena zemljama NATO-a i EU. Naravno, ovaj faktor malo komplikuje pridruživanje integracionom projektu. Ali, recimo, nalaženje u okruženju zemlja EU ne smeta Kalinjingradskoj oblasti da bude deo RF. A Francuska Gvijana se nalazi u Latinskoj Americi, ali kao prekomorski departman Francuske, član je istih tih međunarodnih struktura kao i Francuska.

Vaš referat na konfrenciji bio je posvećen integracionim težnjama Ukrajine i Srbije – sličnom iskustvu i sličnim zabludama. Iznesite iskustvo svoje zemlje.

- Iskustvo Ukrajine je po mom mišljenju žalosno, ali ne toliko koliko srbsko, ipak Beograd EU pritiska mnogo više. Ali zajedničkog je vrlo mnogo. Ja sam na konferenciji govorio o sličnostima politike Juščenka i Tadića s jedne strane, i proruskih političara Janukoviča i Nikolića sa druge. I scenario je jedan isti – dolaze proruski, pretvaraju se u vatrene evrointegratore. Budućnost Ukrajine zavisi od mnoštva faktora. Jedna od popularnih zabluda se sastoji u tome da će nam evropske integracije doneti strane investicije. Međutim, dobijamo obratni rezultat. Agencija Mudis smanjuje rejting Ukrajine sa «B3» na  «Caa1» , a argument je sledeći: potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU pogoršava odnose Kijeva i Moskve, i to će dovesti u pitanje položaj ukrajinskih banaka. I ako se govori o evropskim standardima, ja bih pomenuo sledeću činjenicu: državni budžet Ukrajine prelazak privrede na evropske standarde koštaće basnoslovnih 160 milijardi evra. Nadam se da će se naš spoljnopolitički vektor promeniti, zato što u datom trenutku nikakve koristi od njega i nikakve mogućnosti za evrointegracije mi nemamo.

Evroazijska sudbina Srbije, kako mi se čini, neraskidivo je vezana za spoljnopolitički izbor Ukrajine, zato što bez nje, Evroazijski savez neće biti potpun. Da dodam da ako se Rusija bude razvijala intenzivnije, išla putem inovacione proizvodnje, a Evroazijski savez bude zasnovan na novim principima državnog upravljanja, to će ukinuti većinu pitanja u većem delu ukrajinskog društva, i tada će proces krenuti brže...

Timur Blohin,