U Severnoj Koreji plate skočile sto puta

Iz Severne Koreje sigle su neočekivane vesti: u Musanskom rudniku, u metalurškom kombinatu Kim Čhek i u nizu drugih preduzeća čija produkcija se izvozi, u otkobru su bile isplaćene plate od 250-350 hiljada svernokorejskih vona. Pre toga plate su tamo iznosile 3-6 hiljada vona. Drugim rečima, desilo se neočekivano povećanje plata 50-100 puta.

300 hiljada vona nisu tako velike pare, otprilike 25-30 evra. Ipak po severnokorejskim merama to je ogromna suma, jer do danas zvanična plata je iznosila samo 3-4 hiljada vona mesečno. To je bilo dovoljno samo za 1-2 kilograma pirinča na pijaci, zato je većina radnika živela od prihoda rada na pijaci i u privatnom sektoru. Tako su radnici musanskog rudnika i drugih privilegovanih preduzeća prvi ptu za 20 godina dobili platu od koje je realno moguće živeti.

Ovakvo povećanje plata može se smatrati krajnje ekonomski neproduktivnim. Glavni problem je inflacija. Čim radnici izvoznih preduzeća krenu na piajcu sa nabijenim novčanicima, cene će početi da skaču. Nije isključeno da će inflacija moći da se drži pod kontrolom, mada samo u slučaju da se povećanje izvrši samo u malobrojnim preduzećima. Ali to znači da u jednom istom gradu za isti posao radnici raznih preduzeća će dobijati platu koja će se razlikovati otprilike 50-100 puta. To će dovesti do raznih političkih i ekonomskih neprijatnosti.

Verovatno to shvata i Pjongjang. O tome svedoči odluka da izda deo novih plata u robi. Nije isključeno da severnokorejsko rukovodstvo računa da će držati situaciju pod kontrolom putem raznih zabrana. Između ostalog, srećnim radnicima preduzeća već su objavili da im je od sada zabranjeno da koriste usluge pijace.

Da li će pomoći ove zabrane? Odgovor na ovo pitanje je sasvim očigledno: neće. O tome svedoči i iskustvo novčanih reformi 2009. gdine, kada je severnokorejska vlada takođe objavila stostruko povećanje plata. Ali suočivši se sa naglim skokom cena, pokušala je da stabilizuje situaciju pomoću mnogobrojnih administrativnih zabrana. Napori su završeni ničim.

Čini se, severnokorejsko rukovodstvo je rešilo da još jednom baci izazov zakonu ponude i potražnje. Može se pretpostaviti da će ovaj izazov biti okončan kao i prethodni.

Ipak zanimljivo je nešto drugo. Mere preduzete sada u Pjongjangu svedoče da je rukovodstvo Severne Koreje spoznalo da su ekonomiji potrebne promene. Čak ako se aktualni pokušaj završi potpunim neuspehom, može se pretpostaviti da će iza ovog ekpsperimenta uslediti novi. I nije isključeno da će biti pripremljeni bolje i završiti se uspešnije.

Između ostalog glavni problem severnokrejskih reformatora ne leži u oblasti ekonomije. U Severnoj Koreji reforme kineskog tipa su opasne politički, jer mogu da dovedu do unutarpolitičke destabilizacije. Pokojni voljeni Rukovodilac Generalisimus Kim Il Sung to je odlično shvatao i najerovatnije je zato od reformi odustao.

Viši Rukovodilac Maršal Kim Džong Un najverovatnije to za sada ne shvata. Kada bi i shvatao, to ne bi promenilo sitauciju. Kim Džong Un mora da ide na reforme, bez obzira na to što su one povezane sa rizikom.

Andrej Lanjkov,