„Predsoblje“ za Istočnoevropljane

Odluka Evropkse komisije da za Bugarsku i Rumuniju zatvori pristup Šengenskom sporazumu na neodrođeno vreme, neprijatan je signal u odnosima istočnoevropskih država - kandidata za članstvo u EU. Argumentacija EU nosi čisto politički karakter i svedoči o raskolu u organizaciji.

Situacija je skandalozna i pokazuje mnogo toga. Kao prvo - EU otovreno menja pravila i procese igre i ponovo razmatra ranije usvojene odluke prema postojećoj političkoj konjukturi. Pozivi delegacijama republika bivšeg SSSR na samit „Istočnog partnerstva“ u Viljnusu 28.-29.novembra, Brisel istovremeno pokazuje da ni glas istočnoevropskih država, ni reforma njihovih ekonomija ili pravne sfere, nema za EU odlučujući značaj.

Ono što je konkretno predloženo Belorusiji i Ukrajini, potpisivanje Ugovora o pridruživanju EU ne daje Minsku i Kijevu nikakve garancije u smislu prijema u ovu organizaciju. Ali, zato ovaj poziv vodi ka zahlađivanju odnosa i veza koja postoje već godinama, decenijama i vekovima u regionu, rekao je u intervju za „Glas Rusije “generalni direktor ruskog Fonda efektivne politike Kiril Tanaev:

- U ovom trenutku, Ukrajina nema nikakve druge tehničke i komercijalne mogućnosti da dobije gas koji joj je neophodan, osim preko Rusije. Zato su predlozi, kao na primer ovo moguće „preuzimanje“ malo gasa iz Evrope ili još ponegde kako bi se rešio ovaj problem, potiče iz oblasti fantazije. Ovakve predloge obično daju krajnje nekompetentni ili nedobronamerni ljudi.

Prema procenama savetnika predsednika Rusije Sergeja Glazjeva, neučestvovanje Ukrajine u jedinstvenom evroazijskom ekonomskom prostoru zbog zauzimanja proevropskog kursa, koštaće ovu zemlju od 250 do 300 milijardi dolara. A poptredsednik vlade Rusije Dmitrij Rogozin je podsetio da je potpisivanje Ugovora o pridruživanju EU označava početak dugog procesa, u okvirma kojeg Kijev mora da ispuni veliki broj teških zadataka. To je Rogozin slikovito opisao: „Kao da ste krenuli napolje. Ali ste ostali u predsoblju da posedite. Ali tako ste tu ostali čitav život....“

Što se tiče Belorusije, imajući u vidu sadašnji nivo uzajmnih odnosa Brisela i Minska, tamo se ne radi o predsoblju, već u „pomoćnoj prostoriji“ EU. Jer politika EU u odnosu sa Belorusijom već je nosila protivrečni karakter, smatra šef katedre Evropskih integracija pri Međunarodnom državnom fakultetu međunarodnih odnosa MSP RF Nikolaj Kavešnikov.

Čak i časopis, koji aktivno podržava potpisivanje Ugovora o pridruživanju EU između Brisela i Kijeva, The Washington Post priznao je Ukrajina „na rubu defolta, kada neće moći da reši svoj spoljni dug i biće joj potrebnna hitna finansijska pomoć MMF ili slične institucije“. Da li je ovo ono o čemu sanjaju Istočnoevropljani?

Petar Iskenderov,