Čovek neurotičnog sklopa - Li Harvi Osvald

Li Harvi Osvald je bio ubica usamljenik, a pokušaji da se on predstavi kao agent Cije ili KGB su propaganda, uveren je pukovnik KGB u penziji Oleg Nečiporenko. 1963. godine, dva meseca pre ubistva Džona Kenedija, on se sastajao sa Lijem Harvijem Osvaldom u Meksiku, u ambasadi je razgovarao sa Amerikancem koji je ponovo hteo da ode u SSSR.

O vojim utiscima od tog razgovora i o tome zašto sa Osvaldom nisu htele da sarađuju specijalne službe, on je govorio u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije.

Oleg Maksimovič, Vi ste napisali knjigu o ubistvu predsednika Kenedija, zabavili ste se slučajem Lija Harvija Osvalda i lično ste se sastali sa njim u Meksiku 1963. godine. Šta možete da kažete o tom čoveku? Možete li da oslikate njegov psihološki portret i da prenesete svoje utiske od susreta sa njim?

- Moji utisci njega, kada sam razgovarao sa njim i narednog dana, kada sam ga video kako razgovara sa mojim drugovima, i utisci koje smo razmenili pošto je otišao, svi oni su se svodili na to da je to neurotičan čovek, sklon, možda, histeričnim pojavama. Za vreme razgovora drhtale su mu ruke. Osećalo se da ga preplavljuje neko uzbuđenje. Istovremeno on se nalazio u depresivnom stanju. Ali što se tiče njegove psihičke adekvatnosti, ona nije izazivala kod nas sumnje. On je govorio razumno, razgovor je bio logičan, možda ponekad sa nevezanim upadicama. Materijale operativnog dosijea Komiteta državne bezbednosti koji je bio otvoren posle njegovog dolaska u Sovjetski Savez proučio sam u Minsku (od 1959. do 1962. godine Osvald je živeo u Minsku). Prema materijalima ovog dosijea njega je odlikovala upornost u postizanju nekog cilja. Kada su se pred njim pojavljivale neke neočekivane prepreke, on je vrlo uporno radio na njihovom prevladavanju. Uzimajući u ozbir njegove postupke, treba podvući da je on mogao da se mobiliše u izvesnim trenucima i da se napregne radi ispunjenja nekog zadatka koji je sam sebi postavio.

Li Harvi Osvald je ima kontakte sa Cijom i KGB. Ali specijalne službe su rešile da ga ne koriste u svoje svrhe. Šta mislite zašto?

- On nije delovao za njih kao dostojan kandidat za korišćenje u pojedinim akcijama i uspostavljanje bilo kakve saradnje sa njim. U vreme boravka u Sovjetskom Savezu nalazio se pod kapom Komiteta državne bezbednosti u Moskvi. A zatim je sve vreme njegovog boravka u Minsku njega posmatrao Komitet državen bezbednosti Beloruske SSR. Ali na kraju operativnog kontakta nije bilo. Što se tiče američkih specijalnih službi, u razno vreme on se nalazio u vidokrugu Cije, kao i FBR. Tim pre što se to dešavalo posle povratka iz Sovjetskog Saveza. Kada on još nije služio u mornaričkoj pešadiji, bio jeu vidokrugu specijalnih službi ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice SAD. Na kraju, i jedni i drugi su sumnjali da on sarađuje sa drugom stranom. To je odigralo ključnu ulogu u tome što nije bio stavljen na spisak lica koje treba razmatrati kao potencijalno opasne za vreme posete predsednika Dalasu. Mogli su da ga drže na crnom spisku osumnjičenih za špijunažu. To je detalj koji treba imati u vidu kada je reč o tome da specijalne službe iz nemara ili iz drugih razloga nisu sprečile njegova dejstva za vreme posete predsednika. A posle njegove smrti specijalne službe tada konfrontiranih strana iskoristile su njegovo ime i postupak koji je izvršio u Dalasu usvojim međusobnim propagandim akcijama. Pojavili su se svakakvi materijali koji su govorili da su specijalne službe jedne od strana umešale prste u ono što je on uradio u Dalasu. Ali bilo kakvi ubedljivi argumenti nisu navođeni. Jednostavno tipični postupak sive i crne propagande.