Dragomir Anđelković: Laž i politika

Osvrt na njegove bisere otpočnem tvrdnjom da je islam u „mnoge delove Evrope stigao dva i više vekova pre hrišćanstva“. Fascinantna laž! Islam je nastao šest vekova posle hrišćanstva. U Evropu, koja je do tada već velikim delom prihvatila hrišćanstvo, stiže sa početkom arapskih pohoda. Čak i u neke istočne delove evropske Rusije, gde žive muslimanki Tatari, islam je stigao posle hrišćanstva. Izvori svedoče da je pre njihove masovne islamizacije (10-11. vek), deo gradskog stanovništva i aristokratije odbacio paganske kultove i prihvatio hrišćanstvo. Ipak, rečeno je prava sitnica u odnosu na nastavak. Sin Alije Izetbegovića kaže da su „Bošnjaci prastari evropski narod“, koji je islam počeo da prihvata „pre dolaska Osmanlija na teritorij Bosne“. Laž bez premca! Bosna se prvi put pominje u „Spisu o narodima“ Konstantina VII Porfirogeneta (905-959), i to kao provincija Srbije! Vizantijski car nedvosmisleno navodi da je stanovništvo ne samo tadašnje Srbije (sa Bosnom) već i velikog dela Dalmacije, Crne Gore, Hercegovine – srbsko! To svedoče i povelje bosanskih vladara u vremenima kada je ta naša zemlja postala posebna država. U njima se jasno kaže da su Bosanci u etničkom pogledu Srbi, odnosno da je njihov jezik srbski. Bosanaci ili Bošnjaci, to je tradicionalno bio samo regionalni naziv za deo Srba, a tek pred kraj 20. veka, uz mnogo napora da se kao takvo naturi od strane sarajevskog vođstva, postaje „nacionalno“ ime islamiziranih Srba. Njihovi preci su svi do jednog bili hrišćani, a proces masovnijeg prihvatanja islama od strane naših sunarodnika, kako u Bosni tako i drugim krajevima, otpočeo je krajem 16. veka. Na osnovu identifikacije sa okupatorskom Turskom, odnosno ulaska u njen religijsko-civilizacijski krug, otpočinje uobličavanje specifičnosti srbskih muslimana. Ipak, tek uz pomoć titoističkog državnog etno-menadžmenta, to se krajem 60-ih godina pretače u stvaranje nove „nacije“ (Muslimana). Da bi ta veštačka konstrukcija delovala ozbiljnije i sa istorijskim kontinuitetom, pre dvadesetak godina krenulo se i dalje: otpočelo je preimenovanje Muslimana u Bošnjake. Posle prosipanja mnoštva navedenih i njima sličnih laži, Izetbegović je pozvao tzv. međunarodnu zajednicu da stane na put onima koji su„razarali BiH oružanim sredstvima“ a koji su i dalje „snažno prisutni“. To je vrhunac cinizma, osim ako nije mislio na to da Zapad treba njega da spreči da širi opasne laži i generiše mržnju. Pa njegov otac je bio glavni razarač BiH, a Bakir je nastavljač politike koju je Alija vodio. On je, u dogovoru sa Vašingtonom koji je očito želeo novi rat na Balkanu, odbacio Kutiljerov plan, kojim bi BiH mirnim putem bila transformisana u (kon)federaciju nacionalnih kantona. Srbi i Hrvati su to prihvatili, kao i Muslimani, da bi onda pomenuti njihov lider povukao potpis, čime je BiH gurnuta u totalni rat. Sve u svemu, jasno je da se približavaju izbori u BiH. Kako je neko rekao, najviše se laže u tom kontekstu (kao i u vezi sa lovačkim uspesima). Bakir, koji je jedan od prvaka sve slabije SDA, očito pokušava da povrati podršku najekstremnijih muslimanskih glasača, onih koji su od mržnje postali autistični, te su spremni da nagrade i najgluplje laži ako gode njihovim dušama. Njima, a ne nekome u Londonu, obratio se Izetbegović. On je sigurno svestan kakve nebuloze je izrekao ali davljenik se i za slamku hvata. Uostalom, kada im „prigusti“, tako postupaju i neki ozbiljniji političari od njega.