Neočekivani gosti ili ekonomska neophodnost

Što traži od čoveka da napusti zemlju lepe prirode, odlične klime, kao i rođake, kakvi stereotipi o Rusiji su ispali predrasude, da li je lako da se odvojiš od izvora, o tome je «Glasu Rusije» ispričala stanovnica Kirgizije, koja trenutno živi u Rusiji.

Žajnagul Raimkulova je kirgiska novinarka. U Rusiji se ona našla posle toga, kada su joj predložili da studira u magistraturi novinarskog fakulteta MDU. Doduše, odluka da napusti svoju zemlju nije bila laka – u Kirgiziji je ostala porodica. Međutim, rođaci Žajnagul, naročito muž, između ostalog, Rus iz Omska, koji je došao da živi u Biškeku, podržali su je:

- Kod nas u Kirgiziji, što se tiče medija, mnogo sam postigla, dalje se nisam mogla razvijati. Ovde ima mogućnosti za razvoj. Ovde ima mnogo različitih internet-izdanja. Moj muž je Omič, kada sam mu ispričala da ima mogućnost da studiram u Moski, on mi je odmah rekao: «Bez razmišljanja. Idi». Za mene je bilo veoma važno reagovanje moje porodice.

Bio je još jedan razlog, zbog kojeg se Žajnagul bojala da ide u Rusiju, – strašne priče sunarodnika o zlodelima ruskih nacionalista. Međutim, sve je ispalo drugačije:

- Bojala sam se skinheda. U početku sam se bojala da izađem napolje. Kada sam počela da studiram, meni su kazali – posle osam uveče ne izlazi. Tamo je strašno, ljude tuku. Zatim sam pomislila da ne postoje loši narodi, u svakom narodu ima idiota i zločinaca. Nekoliko puta sam se suočila s tim skinhedima posle fudbalske utakmice. Niko me ni prstom nije dotakao. Kada sam ovamo došla – izašla sam iz informativnog vakuuma. Imali smo drugu predstavu o Rusiji. Imam mnogo poznanika, koji su dolazili iz Rusije i pričali o zločinima mladih obrijenjih glava. Međutim, oni su govorili: «Mi se s njima nismo suočavali, ali smo čuli da je negde nešto bilo. Svakako, bojazan postoji, ali ne smem da dolazim do zaključaka, dok se sama s time ne suočim.

Danas se Žajnagul odomaćila u Moskvi. Međutim, devojka nije sigurna da će ostati ovde zauvek. «Uvek sam želela da živim u Kirgiziji, ali kada sam izašla iz njenih granica, videla sam drugi život, te sam pomislila: zašto kod nas tako ne može?» - kaže ona. Žajnagul ne smatra da je život u Rusiji desetostruko bolji nego u Kirgiziji, na kraju krajeva ona živi daleko od svoje kuće, porodice i prijatelja. Međutim, ovde ona vidi mnogo više perspektiva za život i rad. U njenoj zemlji, koja je utonula u političkoj i ekonomskoj krizi, to se ne očekuje.

Grigorij Malenjin,