Klimatski pregovori zamrznuti na godinu dana

Na konferenciji UN o klimi koja je održana u Varšavi od 11. do 13. novembra, nije došlo do proboja. Cilj pregovora je bilo da se u najmanju ruku izradi sadržaj novog sporazuma o klimi, koji treba da zameni Kjotski protokol 2020. godine. Ipak tom pitanju delegacije nisu čak ni pristupile. Mnoge zemlje svesno koče proces, kako ne bi vezivale sebi ruke obavezama za smanjenje zagađenja, rešili su posmatrači.

Učesnici konferencije dogovorili su se da nastave pregovore naredne godine. To je glavni rezultat skoro dvonedeljnog rada delegacija iz 190 zemalja. Osim usaglašavanja rokova i mesta održavanja narednog susreta, učesnici konferencije su usaglasili mehanizam minimalizacije štete i gubitaka vezanih za negativne posledice klimatskih promena. Njegova suština je u tome što će bogate zemlje pomagati siromašnim u prevladavanju takvih posledica klimatskih promena kao što je porast nivoa mora, jačanje oluja i suša. Ali nikakvih cifara u dokumentu nema. Nešto konkretniji je mehanizam suprostavljanja seči tropskih šuma. Ali to ni za korak nije prišlo bliže glavnom cilju — ne dopustiti izmene klime na planeti, podvukao je u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac programa Klima i energetika Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

- Konfrencija je u celini neuspela. Ona je pokazala da drugostepena, tehnička pitanja Konferncija UN za klimu može da rešava dobro. O tropskim šumama, pomoći siromašnim zemljama, pomoći u smanjenju zagađenja u zemljama Centralne Azije — to polazi za rukom. A novi sporazum nimalo nije napredovao.

Pred kraj konferencije salu za sednice napustilo je nekoliko stotina predstavnika nevladinih međunarodnih ekoloških organizacija, između ostalog WWF i Greenpeace. U čitavoj istoriji klimatskih pregovora ovakav demarš desio se prvi put. Odbili smo da učestvujemo u farsi, kada umesto globalnih problema delegacije rešavaju sopstvene, objasnio je Aleksej Kokorin.

- Neslaganja su egoistična, svaka zemlja ima svoje stavove. U Americi senat ne može ništa da ratifikuje o promenama klime. Tačnije Amerikanci mogu da usvajaju samo neratifikovan sporazum, poludobrovoljan, Kina i Indija ne pristaju ni na kakve cifre o globalnom zagađenju izduvnim gasovima, zašto što upravo one i osiguravaju ovaj rast globalne količine izduvnih gasova. Čim one pristanu na globalnu cifru, recimo dvostruko smanjenje do 2050. godine, to će se u prvom redu odraziti na njih. Oni to ne žele. Saudijska Arabija, Kuvajt, UAE, Singapur, koje se zvanično ne smatraju razvijenim zemljama, kategoriči insistiraju na tome da se njihov status ne promeni.

U poređenju sa 1750. godinom, periodom koji je prethodio svetskoj industrijskoj revoluciji, prosečna temperatura na planeti je skočila za 0,8 stepeni Celzijusovih. Do 2100. godine će skočiti već za 5 stepeni, ako međunarodna zajednica ne usvoji kolektivne mere za zaštitu klime. Kako bi se izbegle nepovratne posledice, eksperti su postavili cilj — zadržati povećanje temperature bar u granicama do 2 stepena. Za to je potrebno da se smanji sumarno izbacivanje izduvnih gasova do 2050. godine sa 50 do 25 gigatona godišnje. Neophodne mere treba da budu propisane u globalnom sporazumu koji je planirano da se utvrdi 2015. godine. Ipak rad na njemu faktički nije ni počeo.

Natalija Kovaljenko,