Prijatelje ne želimo u NATO paktu

Zamenik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), Tamara Guzenkova za “Novosti: Procenite ekonomske šanse koje vam nude Brisel i Moskva.

Srbija bi trebalo da potraži svoju šansu i na istoku, koji će u narednim decenijama postati najznačajniji deo planete.

Ovo u intervjuu za „Novosti“ poručuje dr Tamara Guzenkova, zamenik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), čiji je pokrovitelj Vladimir Putin.

Ona naglašava da bi zvanični Beograd trebalo dobro da proceni kakve ekonomske prednosti nude Brisel i Moskva, ali i da Rusija nikoga neće pritiskati da sa njom uđe u bliske partnerske odnose.

* Da li bi Srbija mogla da postane nova Ukrajina, odnosno država „između dve vatre“?

- To je deo zapadne propagande koja postoji i u Srbiji, a nema nikakvog uporišta u realnosti. Stvar je prilično jednostavna. Između Rusije i Ukrajine deluje zona slobodne trgovine, u kojoj Ukrajina uživa velike povlastice. Ukoliko se Ukrajina priključi evroatlantskim integracijama, Rusija će biti primorana da zaštiti svoju privredu, jer onda ukrajinska preduzeća više neće biti samo ukrajinska, već će dolaziti i sa prostora EU. Ako Ukrajina ili Srbija misle da će im saradnja sa Briselom doneti bolje ekonomske uslove, Moskva nema ništa protiv. Ukoliko bi se u perspektivi EU i Carinska unija, iza koje stoji Rusija, dogovorile da zajednički standardizuju pravila o slobodnoj trgovini, onda bi Ukrajina, ali i neka druga država mogle da potpisuju ugovore i na Istoku i na Zapadu. Sada je to nemoguće.



* Rusija se, dakle, ne protivi državnoj politici Srbije da postane član EU?

- Srbija je, kao i Ukrajina, nezavisna zemlja i trebalo bi slobodno da donosi odluke o svojoj budućnosti. Rusija nikoga ne pritiska, što ne bih mogla da kažem za zapadne centre moći. Hajde da stavimo na stranu naše isto poreklo, veru i istoriju. Dovoljno je da Srbija samo stavi na papir koliko bi novca mogla da zaradi od specijalnih ekonomskih odnosa sa Moskvom, a koliko sa Briselom. Upravo je to nedavno uradio Kijev. Njihova odluka da ne potpišu sporazum sa EU ne znači da su definitivno odustali od evropskih integracija, već su samo razmišljali logično. Da su potpisali, odrekli bi se od 165 do 200 milijardi evra koliko im donose posebne ekonomske veze s Moskvom. Zauzvrat, EU je Kijevu ponudila milijardu evra za sedam godina, a MMF kredit od 31,5 milijardi evra, ukoliko smanji plate, penzije i socijalna primanja.

* Tvrdite da bi Srbija imala više ekonomske koristi od saradnje s Moskvom, nego s Briselom?

- Po meni, nemate nijedan razlog da žurite u Evropsku uniju. Ne mogu da shvatim kada čujem da „nešto nema alternativu“. Svaka zemlja bi trebalo da ima više opcija i pravaca za razvoj, naročito zbog toga što Brisel, pritisnut najvećom ekonomskom krizom, nije ono što je bio pre recimo 15 godina. Uslovi integracija su sada znatno nepovoljniji i nije poenta da budete druga liga nekog političkog bloka. S druge strane, sve najveće geopolitičke prognoze jasno ukazuju da će Rusija, kao i ostale zemlje BRIK-a imati najznačajnije pozicije u svetu do 2030. godine. Podsetiću vas da samo Rusija drži gotovo polovinu svih resursa na planeti. Saradnja sa istokom bi sigurno Srbiji donela mnogo koristi, što uostalom potvrđuje u projekat „Južni tok“.

* Koliko početak izgradnje „Južnog toka“ menja situaciju u Srbiji i na Balkanu?

- Pre svega, gasovod će Srbiji doneti deset puta više novca od bilo kojih donacija u procesu EU integracija. Takođe, postaćete i energetsko čvorište regiona i Evrope, što nema samo ekonomski, nego i strateški značaj. Odluka Moskve da joj Beograd bude najznačajniji partner u projektu „Južni tok“ je i politički motivisana, jer garantuje Srbiji opstanak države i stabilnost, a to je istovremeno i naš interes.

* U Kremlju ne kriju da bi voleli da Srbiju vide u Evroazijskoj uniji?

- Za Beograd je rezervisano mesto jedne od četiri prestonice ovog saveza. Naravno, da bi se to i ostvarilo, potrebno je i da Srbija promeni svoje spoljnopolitičke ciljeve. Nikakvi uslovi za integracije u Evroazijski savez ne postoje. Na vama je da procenite da li želite punopravno članstvo ili status posmatrača, što je takođe moguće.

* Evroazijska unija će u punom formatu zaživeti 2015. godine?

- Već postoji carinska unija Belorusija-Rusija-Kazahstan, a do kraja decenije privući će i veliki broj novih članica. Biće to ogromno tržište.

PROPAGANDA PROTIV RUSIJE

* U zapadnim medijima se i dalje insistira na tome da se Rusija prikaže kao zaostala i nedemokratska zemlja?

- Najbolje otrežnjenje za svakog je da poseti Rusiju. Znam da u Srbiji ljudi teško žive i da je putovanje za većinu luksuz, ali jedna poseta bi svakog uverila da Rusija u 21. veku nije divlja, kako tvrde na Zapadu, već normalna zemlja, lepih i nasmejanih ljudi, koja više nema ništa zajedničko sa erom Sovjetskog Saveza ili Borisa Jeljcina.

Pored Belorusije, Ukrajina i Srbija su zemlje koje su nam veoma bliske i važne u ruskoj spoljnoj politici, naglašava Guzenkova.

PRIJATELJE NE ŽELIMO U NATO PAKTU

- Zbog toga je za nas nezamislivo da vidimo prijatelje u NATO-u, koji je danas antipod bezbednosti. Srbsko rukovodstvo je u svim razgovorima sa ruskim zvaničnicima istaklo da nema nameru da se priključi NATO savezu.

Razgovarao Aleksandar Palić,