Kina koristi super-topove za ispitivanje probojnih projektila?

Kako piše Janes Defense Weekly, na satelitskim snimcima artiljerijskog poligona u okolini kineskog grada Baotou otkriveni su dva objekta, koji podsećaju topove ogromnih dimenzija sa cevima 24 i 33 metra. Topovi su se pojavili u periodu od septembra 2010. do decembra 2011. godine, i po svemu sudeći i dalje se koriste. Izvor konstatuje njihovu sličnost sa džinovskim topom, koji je planiran da se izgradi u okviru neostvarenog irakskog projekta „Vavilon“.

Konstruktor „Vavilona“, poznati američki inženjer Džerald Bul razmatro je svoje projekte u oblasti superdalekometne artiljerije, upravo kao način jeftinog lansiranja tereta na zemaljsku orbitu. Probna gađanja Bul je vršio još 1962. godine na poligonu na Barbadosu. Koristeći modifikovanu cev starog brodskog topa 406 mm, Bul je uspeo da dobaci projektil strelastog oblika na visinu od 66 kilometara. Tokom nekog vremena ovi projektili su se aktivno koristili za sondiranje gornjih slojeva atmosfere. Dalje usavršavanje projektila Martlet omogućilo je domet do visine 249 kilometara. Teoretske razrade Bula su mogle da rezultiraju pojavom znatno jeftinijih, nego tradicionalni rakete-nosači, sistema lansiranja korisnog tereta na orbitu. Ali 1967. godine, usled sticaja okolnosti, kao što su tehnički neuspesi i politički lobizam, - finansiranje projekta je bilo prekinuto.

Pošto nije dobio državno finansiranje svojih svemirskih projekata, Bul je pokušao samostalno da prikupi potrebna sredstva pružanjem pomoći u modernizaciji artiljerijske proizvodnje takvim zemljama kao što su Kina, Južna Afrika, Irak i Izrael. Godine 1975. napravio je prvu dalekometnu 155-mm haubicu GC-45, koja je postala prototip sličnog oruđa, koje se proizvodilo u mnogim zemljama sveta. Projekat „Vavilon“, na kojem Bul radio za iračke potrebe, imao je za cilj stvaranje džinovskog topa od 2100 tona i dužine 156 metara. On je trebao da lansira satelite. U isto vreme Bul se prihvatio rešavanja drugih inženjerskih problema za potrebe iračke vojne industrije. Vršio je proračune optimalne konstrukcije bojeve glave balističkih raketa u cilju povećanja njihovog dometa. Svi projekti su se završili nakon ubistva Bula u Briselu 1990. godine. Pretpostavlja se, da izraelska obaveštajna služba ima veze sa njegovom smrću.

Kina ima svoj projekat super-topa „Cianfen“, koji je izrađen 1960-tih godina u okviru neuspešnog projekta sistema protivraketne odbrane (projekat 640). Naredna saopštenja o radovima u Kini na supertopu pojavila su se 1990.-tih godina. U današnjim uslovima takvi sistemi se ne mogu posmatrati kao efikasno oružje. Supertopovi nisu mobilni, imaju ogromne dimenzije i veoma su „ranjivi“, tako da u slučaju ratne situacije oni će neminovno biti otkriveni i uništeni od strane potencijalnog protivnika. Balističke rakete, koje se u velikim količinama proizvode u Kini, sigurno će biti efikasnije.

Najverovatnije, namena kineskih supertopova nema veze ni sa projektima svemirskih topova, ni sa planovima izgradnje moćnih elektromagnetskih topova (bilo je i takvih pretpostavki). Možemo da iznosimo pretpostavke o njihovoj nameni polazeći od sovjetskog iskustva. Krajem 1940-tih – početkom 1950-tih godina SSSR je projektovao i izgradio niz džinovskih topova, koji su korišćeni za ispitivanje moćnih protivoklopnih avionskih bombi, koje su buile namenjene za uništavanje američkih nosača aviona. Najveće slično postrojenje, Br-105 kalibra 650 mm imalo je cev 24,2 metara. Izgrađeno je 1955. godine i od 1956. godine koristilo se za ispitivanje bombi BRAB-3000. korišćenje topa je značajno smanjilo troškove ispitivanja, po upoređenju sa bacanjem bombi sa aviona, a osim toga omogućilo je stabilne, nepromenjene uslove ispitivanja, pre svega brzinu leta bombe. Kina, osim široke lepeze avionskih bombi, radi i na drugim vrstama probojnih projektila. Na primer, probojnom bojevom glavom za uništavanje podzemnih bunkera, kako se smatra, naoružana je balistička raketa DF-15C. Moguće je, da je određenim tipom jake probojne bojeve glave opremljena i protivbrodska balistička raketa DF-21D.

Sasvim je moguće, da se kineski supertopovi aktivno koriste za ispitivanje. Može se pretpostaviti, da nakon stečenog iskustva u korišćenju ovakvih topova, Kinezi mogu da pokušaju da ispitaju hipoteze Džeralda Bula o mogućnosti njihove primene za jeftino lansiranje objekata na zemaljsku orbitu, i možda će čak otvoriti početak nove kosmičke ere čovečanstva. Ali je sada to obična mašta.

Vasilij Kašin,