Milion glasova za podršku ruskog jezika u Evropi

Ruski jezik ima zakonito pravo da se koristi u EU na zvaničnom nivou, uvereni su aktivisti Evropske ruske alijanse. On objedinjava građane EU koji govore ruski. Na njihovu incijativu u zemljama EU će biti organizovano sakupljanje potpisa za podršku ruskog jezika. Predstavnik alijanse, poslanik Evropskog parlamenta iz Letonije Tatjana Ždanok govorila je za Glas Rusije o perspektivama ruskog jezika u Evropi.

Ruski ulazi u pet najrasprostranjenijih jezika u zemljama EU, pred engleskog, nemačkog, francuskog i španskog. Oko 7 miliona evrpljana zna ga kao drugi strani jezik. Još za 6 miliona građana EU ruski jezik je maternji. Najveća ruskofonska zajednica – oko tri miliona ljudi – živi u Nemačkoj. Takođe ruski su tradicionalno govorili i govre u istočnim oblastima Poljske i Rumunije. Na ušću dunava nekolio vekova žive potomci staroveraca koji čuvaju ruski jezik i kulturu. Više od milion građana koji govre ruski živi u zemljama Baltika.

Ipak ruski jezik nema zvanični status ni u jednoj zemlji EU, ni na evropskom nivou, kaže Tatjana Ždanok.

- Direktni put bilo bi delegiranje ovog statusa jednoj od zemalja. I tu u prvom redu trebalo bi da bude Letonija, gde 40% stanovnika govori ruski i gde je ruski tradicionalni jezik. ali takvog statusa u Letoniji nema. Drugi put korišćenja ruskog jezika u radu evropskog struktura je put odozgo. Tačnije usvajanje odluke na nivou evropskih stuktura, između ostalog na inicijativu Evropske komisije. Radi toga treba organizovati sakupljanje milion potpisa.

Prema pravilniku ovi potpisi treba da buku sakupljenji najmanje u 7 država EU. Pri tome u svakoj od ovih zemalja neophodno je prevladati određenu količinsku granicu. Tako u Estoniji treba sakupiti oko 4500 potpisa, u Letoniji 6000, u Nemačkoj oko 74 hiljade. Tatjana Ždanok je uverena da će peticija za ruski jezik naići na podršku. U istoj toj Letoniji u toku referenduma o davanju ruskom jeziku statusa drugog državnog „za“ je glasalo više od 260 hiljada letonskih građana.

U EU koju čini 28 zemalja, danas su 23 zvanična jezika. Poslednji ovaj status je dobio 2005. godine kelstski jezik. Ukupno u EU ima preko 60 regionalnih jezika. Federalni savez evropskih manjina ove godine obratio se Evropskoj komisiji sa predlogom da da ovim jezicima zvanični status. Ali bio je dobijen negativan odgovor. Pošto se pitanja obrazivanja, državljanstva i korišćenja jezika nalaze u kompetenciji država, ne EU, rekla je Tatjana Ždanok.

- Nažalost, imamo već negativno iskustvo. Ali mi od svoje ideje ne odustajemo i želimo da dobijemo odgovor na naš zahtev. Analiziravši moguće greške i nedorađenosti, pripremamo se da predamo svoj zahtev Evropskoj komisiji.

Kampanja sakupljanja potpisa za podršku ruskog jezika startuje na proleće naredne godine, saopštila je Tatjana Ždanok.

Svetlana Kalmikova,