ARTIZAM I STIL NASTAVNIKA

Težnja ka virtuoznosti, jer virtuozi treba da postoje u svakom poslu
Ko će se, ako ne  provsertni radnici , prisetiti  šta je Čehov govorio svom prijatelju Maksimu Gorkom o osobini koja  bi pre svega trebalo  da krasi učitelja:
“Učitelj treba da bude artista, vatreno zaljubljen u svoj posao.“

Kao što vidimo , autor dela od kojih su mnoga, i priče  i drame, nalaze u školskoj lektiri,  je stalno razmišljao da  sve nastavnike nezavisno   od toga koji predmet predaju, krase osobine artista .Neophodno je da se sve nauke, bila to   matematika  ili biologija , istorija ili geografija –predaju kao umetnost.

 Šta je to artizam primenjen na učlitelja i školu?

Šta podrazumevamo pod artizmom koji se primenjuje na nastavnike i školu u procesu nastave i vaspitanja?

 Nije mali broj   nastavnika koji  principijelno izbergavaju artizam zato  što smatarju da škola nije pozorište , čas nije predstava, a nastvnik  nije glumac.
Ali ima i drugih nastavnika, većinom su to mladi pedagozi koji će na pitanje :“Da li je nastavniku potreban artizam?“ odgovoriti da atrizam ni u kom slučaju nije  preterivanje  .“On je, naprotiv, životno neophodan.Treba samo razlikovati  artizam od želje  da se na bilo koji način  deluje na učenike samo da bi  to ostavilo  neki efektan utisak u okružujućoj sredini.“

Artista je u širem značenju virtuoz

U širem značenju pojma aertista je virtuoz, majstor svoga posla .

Artzam je delatnost podignuta na nivo umetnosti , to je najviši nivo savršenstva koji je moguće steći u svom radu.Ako ga nastavnik ne poseduje ili ne primenjuje , ni učenici se ne mogu uzdići na željenu duhovnu visinu.

Nastavnik ne raspolaže nikavim pozorišnim  propratnim dodacima ,teatralnim sredstvima delovanja :on nema ni scenu,ni dekoar, nema kostime, ni simfonijski orkestar.Školsko-časovni rekviziti su vrlo prosti :sto, stolica, tabla, očigledna sredstva.

S tačke gledišta pozorišta, to je čista rekviztna beda u „opremanju predstave „.Ali, to nam ne smeta da govorimo o umetnosti  nastavnika, o njegovom artizmu
Komponente  nastavnikovog artizma:erudicija,

Pa koje bi to mogle biti komponente nastavnikovog artizma ?Šta mu to pomaže da povede decu za sobom , da zajedno sa njima traga za naučnom istinom,da doživljavaju  zajedno radost otkrićima sveta koji nas okružuje?

 1.    Erudicija, ali da mu grudi ne budu prepune nabacanog materjala
Nastavnik je za decu  ako ne izumitelj, ono  svakako čarobnjak  koji im otkriva svet.Tu ulogu on može da ostvari samo  u tom slučaju ukoliko je visokoobrazovan čovek koji se neprestano trudi da se usavršava  crpeći  znanja iz  nauke , umetnosti   i stvarnosti.
Nastavnik artista  stalno boravi u intelektualnoj radoznalosti  spoznajući „tajne „ sa divljenjem ,što donosi osećanje saznanja  novog,   ali i ne odričući se pri tom postojane sumnje .

Eudicaja je nastavniku neophodna kao vazduh .Nastavnik artista ume da nađe jedinstveno, verno, tačno ,pedagoško rešenje .

Drugi ljudi raspolažu daleko većim znanjima, upijaju u sebe lavine informacija .

Čitajući  mnogo , prateći  neprestano televizijske emisije, provodeći sate nad internetom,oni osvajaju vrhove činjenica i misli.

Ali kad slušaš takve ljude,kad ih posmatraš i slediš za njima,dobijaš utisak da su im grudi prepune razbacanog materjala.Ono što su juče saznali , već je sahranjeno da bi se na tom mestu nastanile informacije do kojih se danas došlo.

Naprotiv, kad sreteš čoveka kod kojega je  bilo koje znanje  upotrebljivo i korisno,kod tebe se rađa osećanje divljenja i oduševljenja prema takvoj  osobi.

Nastavniku je potrebna erudicija.Svaka izgovorena reč mora imati  svoje mesto u lancu događaja, svaka cifra saopštena tada kad je umesno da bude plasirana.
Neophodno je  znati i umeti da se brzo izvuku iz pamćenja potrebne činjenice ,sve vreme misliti, stvarati, da bi se što efektniie  iznosili fakti ,izgorvarale reči , izvodili zaključci.

 2.Harizma  kreativnog bića nastavnika

Postoje takvi nastavnici koji su pametni, obrazovani,   čestiti, ali ne izazivaju osećanja čovečjeg bratsva, duhovnog sjedinjavanja .Oni više vole svoj predmet nego učenike,nego ljude uopšte.Njihova razdvojenost od učenika , nedostupnost u ophođenju , držanje učenika na dalekom rastojanju od sebe , a pri tome raspolažu opširinim znanjima , umenjima, ličnom moralnošću. Takvom nastavniku nedostaje harizma, talenat za privlačenje i opčinjavanje ljudi , on ne poseduje kreativno biće učitelja.

 U čemu se sastoji velika tajna harizme, kreativnog bića nastavnika?

Sokrat, filosof iz drevne Grčke  delovao je opčinjavajućom moći uticaja na svoje učenike.Držao je zarobljene u pažnji svoje sabesednike, vladao je nekom magičnom snagom. Ime te snage je  harizma , to jeste sposobnost  da se  ovlada   pažnjom, osećanjima ,umom, maštom,voljom drugog .

 Harizmatičan  -znači očaravajući, onaj koji ume da vodi   sa  sobom ljude iz okruženja  koje podstiče da se preobražavaju.

Neohodna je sinteza očaravanja i duhovnosti. 

U očaravanju se ispoljava unutrašnja lepota čoveka , njegova samobitnost, saučestvovanje u  okruženju , ispoljena mudrost na  reakcije stvarnosti.

Jer upravo unutrašnje vrednosti  i šarm u stanju su da oplemene spoljašnji  izged  čoveka , da učine  dopadljivom čak i ružnu spolajšnosti.

Iskrenost, vera  i ubedljivost –osnovne osobine harizme

Osnovu značajnog kapaciteta harizne čini iskrenost i ubedljivost.Otuda i potiče poverenje učenika .

U rečima  ne sme biti  ni laži, ni falša.

Nastavnik mora u sebi da razvija sposobnost upravljanja svojim  osećanjima ostajući pri tom iskren .Živeti na času hrabro i časno.Na primer, u odeljenje treba ulaziti tako kao  da  ide kod poznatog učitelja.

Veštačka uigranost zasmejava učenike.

Ne igra strasti, nego unutrašnji doživljaj  suštine događaja

Potrebna je ne igra strasti ,nego uzdržano unutrašnje preživljavanje  suštine događaja. Kreativni nastavnik-to je čovcek duha , on sav živi  životom učenika.

 Ali pedagoška kreativnost je nemoguća bez idejne zreloti ; nastavnik u svakom trenutku mora znati šta on hoće od danas, sutra i u budućnosti.Učenik dospeva k nasatvniku  pod dobru vlast:on  mu se ne  potčinjava ,nego postaje  pod nastavnikovim uticajem  samosvojna ličnost .

 3.Samobitnost

Nastavnik je samobotni artista.On ima veoma snažnu razvojenu opredeljenost prema svojem “ja”.Takav nastavnik uvek ima  rešenje:psiohološko, pedagoško, metodičko i druga.On ih uključuje u sadržaje časa , daje ličnosnu ocenu izloženom gradivu.

 4.Improvizacija:majstorstvo iza kojeg stoje dugogodišnje   pripreme i unutrašnji duševni treninzi

Opštenje sa učenicima je stvaralaštvo.Nastavnik je unapred   pripremio  zamisao časa ,  utvrdio program njegovog toka , ali realni susret sa učenicama remete  nastavnikovu zamisao unoseći korektive u njegov plan.

Nastavnik-arirsta je uvek improvizator,uvek  oslobođen okova. On đake stano  k sebi privlači osećanjem stvaralačkih zahteva  i rešenja koje imrpovizuje pred njihovim očima  uz učešće celog odeljenja.

Improvizacija

Improvizacija zahteva od nastvnika neprekidni kontakt sa odlejenjem I povratnu informaciju.

Takvu slobodu je mogući postići  i “izvojevati “samo na nivou besprekornog i slobdonog vladanja predmetom, a tu slobodu može dati samo znanje predmeta.

Imrpovizacija je majstorstvo, iza  koje stoje  profesionalne   pripreme,  godine unutrašnjih duševnih treninga .

U nastavu  i   komunikaciju sa učenicima  uneti su svi sadržaji životnog iskustva .

5.Slikovitost govora: današnji učenik je veoma osetljiv na estetiku reči: govor nastavnika iz srca ljudskog

Savremeni učenik  je veoma osetljiv na estetiku reči.Slušajući radio,čitajući novine , knjige, časopsie, posećujući interenet,gledajući televiziju, deca se susreću sa mnogstranom lepotom reči.

Ona su uverena, ili bar očekuju, da svaki nastavnik, bilo da predaje matematiku, književnost, strane jezike,fiziku, istoriju i druge predemete, mora umeti” govoriti iz  srca judskog “ kako bi njegova reč bila osenčena umetnošću , izražajna  i  neponovljiva .
Učenici doživljavaju i shvataju   estetiku nauke, predmeta ,časa , nastupa, kada nastavnik , prenebregavajući sivilo, težinu i hladnoću jezika udžebenika i priručnika , plete u svojim iskazima obavezjuću preciznost   i ubedljivost  dokaza, izražava misli profesionalno , a istovremeno i slikovito.

Slikoviti govor je strog , naučan, ali nauka u njemu se  javlja u dopadljivom  obliku, oslobođena od  strogih didaktičko –kancelrarijskih   obrta, izvitoperenja književnog jezika .

To je govor emocionalan, individualan.

Slikovitost govora u mnogome zavisi od sposobnosti nastavnika  da jasno i razgovetno artikuliše svoje misli . Govor nastavnikov ne treba da bude brz.Učenici uvek obraćaju pažnju na dikciju  nastavnika,  kristalnu ”providnost “ njegovog glasa, jasnost,milozvučnost,melodičnost.

Intonacija –glavna izražajna osobina glasa

Glavna izražajna osobina glasa je njegova intonacija.Ona izražava duševno stanje govrnika:divljenje, oduševljenje , ogorčenje, svečanost.I tako za slikovitost nastravnikove reči  od posebnog je značaja prijatnost zvučanja  njegovog glasa,njegova melodičnost, njegovo  obogaćenje   mnogobrojnim karakterinim bojama  i raznovrsnošću nijansi  i osenčenosti , artizma.

 6.Plastilka –unutrašnji aparat osećanja mora biti ravan telesnom aparatu
Nastavnik-artist ume “ stići “ i “uteći”, to jeste raspričati se , ali i zaćutati.

On je ostvarena   ličnost  personalne osobenosti , sa izraženom i razuđenom plastikom ponašanja.

Plastika-to je jezik pokreta tela,  njegova izražajnost     i umešnost vladanja njime.
Još je Makarenko isticao plastičnu kulturu kao organski elemenat pedagoškog talenta.Po njegovom ubeđenju,  učitelj treba da vlada  mimikom , da se uzdržava u izražavanju svog raspoloženja , da se samosavlađuje i kontroliše svoje gestove  i postupke  .

To je moguće postići jedino samovaspitanjem.

Rodonačlenik   nove ruske pedagogije sovjetske ere, A. S. Makrenko je maštao o tome da se plastična kultura tela uvedede kao posebna disciplina na vioskim školama za nastavnike .Nastvniku je neophodno da uči i ne sme  sputavati  izražavanje svojih odnosa ,preživljavanja , raspoloženja prema dogđaju o kojemu predaje putem gestova, mimike , glasa.

Kod dobrog učitelja unutrašnji aparat osećanja je uvek ravan telesnom aparatu .To je neohodan uslov stvaralačke aktivnosti.

 7.Nastavnik-to je stil

U sastavne komponente artizma   nastavnika moženo ubrojiti erudiciju,kreativnost, samobitnost,improvizaciju, slikovitost govora, plastiku.

Sve te  osobine  igraju  ogromnu ulogu  na formiranje ličnosti nastavnika ,  koja  određuje njegov individualni stil.

Individualni stil kao sveukupnost svojeobraznih formi delovanja nastavnika na učenike

Nastavnik sa stilom je individualan, originalan, neponovljiv  , samobitan.

Iindividualni stil  nastavnika, njegovo ličnosno “ja” možemo okarekterisati u nekoliko poteza.

a)Jasnost ponašanja .Nastavnik ne sme biti zagonetna sfinga.
Dobrodušnost , odmerenost, iskrenost,doslednsot postupaka i jasne pobude, to bi bili kriterijumi jasnosti ponašanja.

Obe  realnosti života nastavnika :svakodnevna (van škole ) i  primerna ( pred očima učenika ) treba da čine jednu nerazdvojnu celinu

b)Blagorodna jednostavnost .Podejdnako izražavanje pažnje prema svim ljudima, nezavisno od uzrasta , društevnog položaja,intelektalnih i moralnih kvaliteta , isključujući savku uvredjivu  reč i postupak,ni senka falša, licemerja,izverštačenosti,poze.

U sveme priprodnost i skromnost.To su odlike umne jendostavnosti .

v) Mužestvena uzdržanost.To je nesposobnost izazivanja konfliktnih situacija,dizanja  tenziju zbog sitnica.

To je izdržljovost, trpljenje, samosavlađivanje,duševna  pribranost, umenje da se od samog početka sve razume, a zatim da se preduzmu odgovarajuća rešenja.

Premda je moguće da vatreni blesak izbije I tokom stvaralačkog rada.

g)Lakonizam.Dobri učitelj će uvek izbegavati praznslovlje  ,retoruku naravoučenija.

Reč njegova mora biti razgovetna,jasna,razumljiva, ubedljiva.”Postaviti pametno pitanje , veliko je delo, “”Istoija je učiteljica života”,takvi izrazi se lako shvataju   i dugo  se pamte .

Na času i tokom celog nastacvog  procesa  učitelja mora voditi misao ( fraza u kojoj se misao nastanila ) koju đaci brzo shvataju i dugo pamte, a sve se to odnosi i na pohvale,koje takođe treba da se zapamte.

Nastatvnik presudno utiče  da učenici formiraju i razvijaju sposbnosti doživljavanja sveta

I tako, artizam, esteske crte stila života i delatnosti, kreativnost,-svojstvene nastavniku  su prosto neohodni.Svaki nastavnik u idealu  mora biti takav.Neophodno je razvijati  date kvalitete , kako bi nastavnik formirao sposobnosti  doživljavanja sveta,njegovo prihvatanje i osmišljavanje.

Od nastavnika  deca dobijaju takav rasadnik ideja , pogleda, shvatanja , rešenja problema , koji iskrsavaju  iz odnosa ličnost-čovek  tokom  formiraja pogleda na svet.
Jer učenici će razumeti samo ono što vide, osećaju i u šta veruju .