Avganistan – izvor opijuma za narode

Međunarodna zajednica gubi rat protiv avganistanskog prometa narkotika. Ovo je izjavio specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Avganistan Jan Kubiš. Diplomata je konstatovao: Situacija je nažalost vrlo složena.

Vidi se priraštaj proizvodnje opijuma. To u prvom redu govori o tome da međunarodna zajednica, svi koji pomažu Avganistanu, u datoj fazi nisu izašli na kraj sa svojim zadatkom. Statistika potvrđuje ove reči: 2013. godine proizvodnja opijuma u Islamskoj Republici skoro je udvostručena u poređenju sa prošlom godinom. Pri tome ni povlačenje američkih trupa iz Avganistana planirano za 2014. godinu, ni moguće zauzimanje vlasti od strane talibana neće poboljšati nastalu situaciju.

Za talibane su opijati važan izvor finasiranja. U vreme od 1996. godine kada su talibani preuzeli vlast u zemlji, do 1999. godine, obim proizvodnje heriona u Avganistanu se udvostručio. Istina, kasnije su talibani počeli da se bore protiv uzgoja opojnog maka. I činili su to prilično uspešno: na teritoriji pod kontrolom talibana mak praktično nije uzgajan. Ali ova mera je bila privremena, kaže ekspert Centra za proučavanje savremenog Avganistana Nikita Mendkovič.

- Što se tiče talibana, oni su se borili protiv prometa narkotika vrlo kratko: od 2000. do 2001. godine, kada su dobili nezvanične garancije priznanja svog režima u zamenu za likvidaciju narkouseva. Pre toga i posle toga aktivno su podržavali narkoekonomiju i u mnogome su odgovorni za stvaranje avganistanskog narkotičkog tržišta u danas postojećim razmerama.

Posle upada snaga međunarodne koalicije u Avganistan proizvodnja narkotika u zemlji je skočila naglo. Danas provincija Gilmend koja se smatra uporištem talibana, jedan je od svetskih centara proizvodnje opijuma. Pri tome Amerikanci i njihovi saveznici nisu u suštini ni probali da reše problem narkotika. Rukovodstvo koalicionih snaga smatra da će uništavanje plantaža maka okrenuti protiv stranih vojnika lokalne seljake. A to će sa svoje strane ozbiljno otežati misiju snaga NATO-a. Međutim zapadne zemlje ozbiljno stradaju od avganistanske narkotičke pretnje. Na primer, 95% opijata na britanskom tržištu je avganistanskog porekla. Rusija se u poslednje vrem eod tranzitne zemlje pretvorila u jednog od najvećih potrošača heroina. Situacija može da se promeni samo strogim merama, ističe politikolog Aleksej Piljko.

- Rusija treba da vrši pritisak na avganistansko političko rukovodstvo sa jedne strane kako bi ipak primorala na borbu protiv prometa i proizvodnje narkotika. A kao drugo Rusija treba da koncentriše napore da zajedno sa susedima Avganistana koji takođe stradaju od ove opasnosti počne konačno da se efikasno bori portiv proizvodnje narkotika. Ne neku mitsku podelu novca i ugovore, već uniptavanje površina na kojima raste opojni mak. To bi moglo da se uradi u okviru ŠOS ili pod okriljem drugih međunarodnih struktura, ali to treba raditi. I biti pri tome spreman na žestoke mere zato što je narko opasnost vrlo ozbiljna za našu zemlju.

Za sada se prilazi Rusije i zapadnih zemalja rešavanju problema razlikuju. Moskva smatra da treba početi od uništavanja plantaža maka. Pri tome ona se poziva na iskustvo Latinske Amerike, gde se tako bore protiv proizvodnje kokaina. Na Zapadu smatraju da polja maka i narkolaboratorije mogu da umru sami po sebi ako ekonomija Avganistana krene da napreduje, a farmeri se pozabave razvojem poljoprivrede. Teško da će neko sporti da je zamisao odlična. Ipak za njenu realizaciju su potrebne godine, možda i decenije. A avganistanski heroin sada odnosi više života nego meci talibana.

Artjom Kobzev,