Referat o delatnosti Haškog tribunala: brzinom puža

5. decembra predsednik MTBJ Teodor Meron podneo je SB UN referat o delatnosti podređenog mu sudskog organa. Iz referata se vidi da tribunal napreduje brzinom puža, i to ne onog, koji se penje padinom Fudži kao simbol trnovitog i sporog, a ipak puta saznanja.

Izjavljeno je da proces prvostepenog suda bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića mora da se završi u oktobru 2015. godine, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića do kraja 2016. godine. Što se tiče predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji se našao u Hagu nekoliko godina pre pomenutih ličnosti, g-n Meron se našao u teškoj situaciji u vezi sa određivanjem roka završetka procesa.

O neobjektivnim sudijama i sto hiljada strana predmeta «Glas Rusije» je razgovarao s zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke Nemanjom Šarovićem.

- Mislim da je potpuno jasno da se u predmetu protiv doktora Vojislava Šešelja ne poštuju ni osnovna ljudska ni osnovna procesna prava i potpuno je skandalozno da nakon jedanaest godina pritvora predsednik suda ne može čak ni da nagovesti kada će biti doneta prvostepena presuda. Ja mislim da je to takođe još jedna potvrda onoga što je Vojislav Šešelj napisao u svom nedavnom zahtevu da bude hitno pušten na slobodu, a to je činjenica da presuda protiv njega ne može biti doneta u razumnom roku jer su svi razumni rokovi odavno protekli. Haški tribunal je sam sebe doveo u situaciju da suđenje praktično treba da počne iz početka. Ta nekakva ideja kakvu je dalo tužilaštvo da novi sudija treba da se upozna sa predmetom i da se suđenje nastavi je nešto što je nemoguće sprovesti iz više razloga. Da bi se neko upoznao sa predmetom mora da pročita više od 100 hiljada strana. To je nešto što čovek ne bi mogao da pročita za narednih 5-6 godina. Drugo, sudija koji nije učestvovao u dokaznom postupku ne može ni na koji način i ni pod kojim uslovima učestvovati u donošenju presude. Jedno od osnovnih pravnih načela je načelo neposrednosti koje podrazumeva da sudija mora da sasluša i optuženog i svakog svedoka neposredno i da na osnovu toga proceni da li svedoci, optuženi i svi drugi govore istinu. Jasno je da sudija koji nije učestvovao u postupku ne može učestovovati u donošenju presude.

Izuzeće sudije Harhofa, prema mišljenju predsednika Merona, odbacilo je proces daleko nazad, i to do  izuzeća je došlo na zahtev samog Šešelja…

- Izuzeće sudije Harhofa je urađeno na predlog Vojislava Šešelja, zato što je sudija Harhof napisao pismo koje je poslao svim drugim sudijama Haškog tribunala, kao i tužilaštvu i sekretarijatu, i koje je objavljeno u medijima, u kome sudija Harhof otvoreno kaže da po njegovom mišljenju svi koji su učestvovali u ratovima tokom devedesetih na području bivše Jugoslavije su krivi i da svi koji su optuženi pred Haškim tribunalom moraju biti osuđeni bez obzira na dokaze iznete u postupku. Jer po njegovom mišljenju problem može postojati samo u tome što možda nisu svi dokazi izneti, ali što se njega tiče nesumnjivo je da su svi krivi. Dakle, time je on jasno pokazao da kod njega postoji pretpostavka krivice, a ne pretpostavka nevinosti i da se to ne odnosi samo na Vojislava Šešelja, već uopšte na sve koji su optuženi pred Haškim tribunalom bez obzira na nacionalnost, čime je on praktično sam sebe isključio iz tog suđenja. U medijima u Srbiji je to pokušano da se predstavi na jedan krajnje, rekao bih, pokvaren način: kako je Vojislav Šešelj kriv što mu se ne donosi presuda zato što je, bože moj, on tražio izuzeće sudije. Jedno od osnovnih prava je da sudi sudija koji nije pristrasan i niko na svetu ne bi prihvatio da mu sudi sudija koji unapred kaže da će bez obzira na dokaze osuditi svakoga ko je optužen. Dakle, ne radi se tu o Vojislavu Šešelju i o nekakvoj njegovoj grešci, već se radi o tome da Haški tribunal nije bio u stanju da obezbedi sudiju koji nije pristrasan. Mi iz tima za odbrane smatramo da takvo postupanje sudije Harhofa njega ne isključuje samo iz donošenja odluke, već apsolutno u vodu padaju sve procesne odluke tokom postupka u kojima je sudija Harhof uticao, a jasno je i to da je sa takvim svojim stavom sudija Harhof uticao i na sudiju Antonetija i na sudiju Latanci, jer su i oni, kada je sudija Harhof izuzet, pokušali da ga zaštite. Pisali su nekakvu žalbu na koju nemaju pravo u skladu sa pravilima Haškog tribunala, i pokušali da ga vrate u postupak. Naš je stav da oni koji žele da u donošenje presude učestvuje sudija koji je neosporno pristrasan i koji ima takav stav da svi optuženi bez obzira na iznete dokaze moraju biti osuđeni, da su i takve sudije pristrasne i da ni oni ne mogu učestvovati u donošenju presude.

Timur Blohin,