Partenrstvo dugo 20 godina

Zajednička politička deklaracija o parnterstvu i saradnji između RF i EU potpisana pre 20 godina postavila je osnove za dalji razvoj odnosa Moskve i Brisela po ključnim pitanjima opšteevropske bezbednosti, saradnje i razvoja. 1994. godine strane su potpisale Sporazum o partnerstvu i saradnji. On je stupio na snagu 1. decembra 1997. godine i bio je sračunat na 10 godina. Ipak novi dokumet koji je trebalo da učini Rusiju i EU strateškim partnerima, nije potpisan do danas.

Autori Sporazuma o partnerstvu i saradnji kao da su predvideli predstojeće komplikacije u odnosima strana. Oni su postavili u njega mehanizam godišnjeg automatskog produžetka. Zahvaljujući tome odnosi Moskve i Brisela i danas imaju pravnu bazu, mada je rok važenja Sporazuma o partnerstvu i saradnji istekao još 2007. godine.

Svih poslednjih godina učesnici pregovora izjavljuju da je neophodno sklopiti između Rusije i EU sveobuhvatni Bazični sporazum o strateškom partnerstvu. Ipak sa istom tom redovnošću svaki novi samit Rusija-EU na inicijativu briselske strane ponovo odlaže rešavanje datog zadatka. Strane nisu uspele da formiraju ni zonu slobodne trgovine, ni Opšti evropski ekonomski prostor.

Sličan ćorsokak postoji i po drugom ključnom pitanju odnosa Moskve i Brisela – o formiranju bezviznog režima. EU ne preduzima konkretne mere za regulisanje otegnutog viznog problema.

Poslednjih godina odnosi Rusije i EU su komplikovani kako u političkoj, tako i u ekonomskoj sferi. Dejstva Brisela su usmerena ne toliko na proširivanje partnerstva sa Rusijom, koliko na njeno istiskivanje iz Evrope, stvaranje na njenim granicama bafer kordona. Uloga ovakvog bafera se poklanja republikama bivšeg SSSR, ujedinjenim u program EU Istočnoj partnerstvo i u prvom redu Ukrajini. Jasno je da u ovakvim uslovima teško govoriti o prioritetnom razvoju odnosa EU i Rusije u ekonomskoj oblasti.

Na sličan način stoje stvari po pitanjima energetske saradnje Rusije i EU. Umesto da se jača slična saradnja, Evropska komisija ističe zahteve u suprotnom duhu – na račun pridruživanja Rusije Trećem energetskom paketu, koji predviđa podelu isporučilaca i posrednika i samim tim faktički potkopava postojeće mehanizme. EU ima cilj da smanji zavisnost od Rusije. Ipak sličan kurs ima svoju suprotnu stranu – objasnio je za Glas Rusije ekspert Međunarodnog instituta za ekonomiju i finansije ruskog Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije Vladimir Sokolov:

- EU kao velika i raznovrsna struktura ima svoju zainteresovanost. Ova zainteresovanost je kako ekonomska – da se negde jeftinije kupi gas nego od Gasproma – tako i politička. Mnogi u EU imaju političku motivaciju: smanjenje zavisnosti od Rusije, nešto da se kaže biračima u tom pogledu. Sa druge strane, na primer, nemački biznis izgleda dobro se oseća kada radi sa Gaspromom. Drugim rečima, on će nastaviti tu liniju. Uz to ovde postoji dugoročna istorija, stabilnost kada postoje cevovodi i ogromna ruska gasna nalazišta. Tako da oni neće prekidati sa Rusijom.

Petar Iskenderov,