Političko korektni Prag ponovo iznenađuje…

U poslednje vreme iz Praga stižu sve same skandalozne vesti. Čas je ministar inostranih poslova zaspao u parlamentu za vreme predsednikovog govora.

Čas je sam predsednik stigao «zagrejan» na zvaničnu ceremoniju prezentacije restauriranih koronacionih vrednosti. Čas su na samom vrhu izvršne vlasti pronađeni korupcioneri i preljubnici. Čas sa sajta vlade zagonetno nestaje izveštaj o opštini ruskih kozaka koji (kakav užas!) prete bezbednosti cele češke države. Čas na prevremenim parlamentarnim izborima birači izbacuju na drugo mesto sasvim nepoznatu partiju…

A tu se pojavljuje i nova napast – skandal već u globalnim razmerama sa premijerom Iržijem Rusnokom, koji je u privatnom razgovoru sa ministrom odbrane vlastimilom Picekom sa čudovišnim cinizmom govrio (ne znajući za uljkučeni mikrofon) o neophodnosti da se ode na sahranu Nelsonu Mendeli. Govoriti o prvom crnom predsedniku JAR, pravom simbolu demorkatije, u izrazima i sa intonacijom koju je sebi dozvolio pan Rusnok, vernovatno ne bi sebi dopustio ni običan Čeh. Jednostavno zbog obične ljudske čestitosti.

Svetska štampa široko komentariše novu parisku konfuziju. A u Rusiji su mnogi u nedoumici. Šta se dešava sa Češkom koja se u novoj istoriji određuje kao dosledni privrženik demokratije i ljudskih prava? Upravo ovu visoku notu, činilo bi se, diktirao je češkoj politici predsednik Vaclav Havel. 1992. godine, tada još kao ruvkodilac jedinstvene države Čeha i Slovaka, on je primao u Praškom gradu Nelsona Mendelu. Među političarima su se pojavili topli, prijateljski odnosi, jer u izvesnom smislu vezivala ih je zajednička sudbina, obojica su se borila protiv režima i bili su zatvarani. Naredne godine posle ovog praškog susreta Nelson Mendela je dobio Nobelovu nagradu za mir, a Vaclav Havel, doprinevši mirnom razvodu Čeholovačke, bio je izabran za predsednika Češke Republike.

Kažu da je politika prljava, cinična stvar. Ako je to pravilo, potvrđuju ga izuzeci. Takav izuzetak nesumnjivo su bili Tomaš Garik Masarik, Andrej Saharov, Vaclav Havel, Nelson Mendela. Spisak nije potpun, tim pre što se o živima obično još ne govori. Niko, naravno, ne očekuje danas od rukovodilaca država stopostotni sklad sa onim moralnim nivoom koji su umeli da drže giganti svetske politike. Ali žaliti se da će morati da se ide na sahranu Nelsona Mendele, «sad je još i Mendela umro!» - nekako ne priliči češkom premijeru. Očigledno nije se slučajno u avgustu ove godine donji dom češkog parlamenta čak odlučio na samoraspuštanje, samo da pokaže poverenje privremenom kabinetu na čelu sa Iržijem Rusnikom. A on je ipak izbegao (zbog skandala?) žalosnu za njega sudbinu da putuje u JAR. Prema informaciji predstavnika češkog MIP, na sahranu Mendeli će odleteti u ponedeljak ministar inostranih poslova Jan Kogout.

Gajane Hanova,