Kamnička Bistrica: Dižu crkvu za stradalnike

10.12.2013. god.

SLOVENAČKE grobnice, otkrivene tokom poslednje decenije, u kojima počivaju nasilno umoreni antikomunisti koji su tražili spas u begu s rodnih ognjišta prema dalekoj Evropi, dobiće, konačno - obeležje. U mestu Kamnička Bistrica, gde je pobijeno oko 3.500 učesnika zbega iz Crne Gore, njihova rodbina i potomci, podići će crkvicu-kapelu, gde će potomci moći da upale sveće za pokoj duša stradalnika.

- Nedavno smo posetili Sloveniju i u razgovoru s predstavnicima opštine Kamnik, ali i drugima, naišli na razumevanje da se stratište obeleži - kaže Vlado Niklanović, iz Udruženja „Otkrićemo istinu“. - Glavni posao izvešće naša familija, ja i moji sinovci.

Vlado je uspeo da preživi slovenački masakr, ali su u slovenačkim šumama našla smrt dva njegova brata Mitar i Tomo. Kao i hiljade drugih.

Slovenačko krvavo proleće, kako najčešće nazivaju brutalna ubistva na desetine hiljada antikomunista koji su se našli 1945. na severu bivše Jugoslavije u nameri da napuste njene granice, do sada je delimično zainteresovala samo Evropljane. Na adresu Udruženja „Otkrićemo istinu“ iz Budve, koje se godinama bavi sudbinom oko 20.000 ljudi, žena i dece, koji su se našli u slovenačkim šumama u nameri da se pridruže Englezima, a većina njih je našla smrt tokom maja, juna i jula 1945. godine, stiglo je nešto ranije pismo Delegacije EU u Crnoj Gori. Radi se o odgovoru na zahtev pomenutog udruženja da ovo pitanje bude predmet rasprave i u crnogorskom parlamentu, koji je do sada to uporno odbijao. No, do rasprave nikada nije došlo.

- Videli smo da jedino sami, uz pomoć Slovenaca koji su civilizovano pristupili ovom pitanju, možemo nešto učiniti. A to je obeležiti jednu od najvećih grobnica. Ne nikakvim obeliscima i sličnim monumentima nego skromnom crkvicom, kako to priliči i žrtvama i njihovoj rodbini. Tu bi se održavao svake godine parastos - ističe Niklanović.

U budvanskom udruženju kažu da su na brojne relevantne adrese u Crnoj Gori do sada uputili i dokumenta i imena stradalnika, kako bi se makar na koji način država uključila u dalje otkrivanje skrivene istorije, pa i pomogla u skromnom obeležavanju stratišta, kao što su to uradile druge evropske države.

Najrečitije o tom krvavom proleću, kada je ubijao brat brata, govori knjiga „Pucaj, rat je završen“, koju je izdalo ovo udruženje, a koja do u detalje opisuje stradanje Crnogoraca u Sloveniji koje su partizani ubili bez suđenja, dokazane krivice i bez prava na odbranu pošto je Drugi svetski rat završen. U toj obimnoj knjizi, koju krasi objektivnost u tretiranju ove teme i koja je doživela najviše ocene stručne javnosti, nalaze se i imena 5.221 stradalnika. Nakon brojnih promocija knjige širom Crne Gore sakupljeno je više od 1.000 novih imena i taj posao se nastavlja. Tu su i drugi materijali koji osvetljavaju priču koja je šest decenija bila par ekselans tabu tema.

Centralna priča budvanskog udruženja je sudbina velikog zbega, koji je krenuo iz Podgorice 6. septembra 1944. u nameri da se sastane sa saveznicima Englezima na severu Jugoslavije. Činilo ga je oko 20.000 ljudi. Bili su to ostaci kraljevske vojske u otadžbini, 70 sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske, na čelu sa mitropolitom Joanikijem Lipovcem, intelektualci, običan svet, žene i deca. Putovali su vrletnim planinama Crne Gore i Bosne, potom preko Hrvatske u proleće 1945. stigli u Sloveniju. Usput je stradao veliki broj ljudi iz zbega, koje su ubijali i partizani i ustaše, Nemci, zima i glad. Pošto nisu uspeli da se sastanu sa Englezima predali su se partizanskoj vojsci, koja ih je ubrzo potom streljala na više mesta širom Slovenije.

Udruženje iz Budve stupilo je pre osam godina u kontakt sa slovenačkim vlastima koje su radile na otkrivanju grobnica iz tog perioda. Na čelu državne komisije Slovenije za otkrivanje grobnica nalazio se dr Mitja Ferenc. Pronađeno je oko 600 grobnica u kojima su ostaci streljanih iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije... Budvani su zajedno s Mitropolijom crnogorsko-primorskom organizovali parastos žrtvama 16. juna 2005, tačno na šezdesetogodišnjicu masakra. U mestu Kamnička Bistrica gde su masovne, još sasvim neistražene grobnice učesnika zbega iz Crne Gore.

- Naš cilj nije revizija istorije, ne tražimo nikakav revanšizam i slično. Hoćemo samo ono što radi odavno sav civilizovani svet - da se obezbedi pravo na grob. Jedno od najstarijih u korpusu ljudskih prava. I da to, naravno, podrži naša država, kako su to učinile ostale zemlje regiona i Evrope, koje su davno pokopale svoje mrtve i tako zaklopile mučnu stranicu naše istorije. Pošto je sve to izostalo mi smo odlučili da o svom trošku podignemo skromno obeležje kako bi buduće generacije mogle da se poklone senima svojih predaka, ubijenih nakon završetka Drugog svetskog rata - kažu u Udruženju „Otkrićemo istinu“.

PREDSEDNIK

ostavio amanet PROŠLE godine umro je Dušan Niklanović, dugogodišnji predsednik Udruženja „Otkrićemo istinu“, jedan od preživelih iz slovenačkog pakla. Čovek koji je najviše uradio da se dođe do istine o zlom proleću slovenačkom. On je ostavio i neku vrstu amaneta porodici da nastave posao koji je on započeo sa bratom Vladom. Rezultat je i odluka da baš njegova porodica podigne kapelicu na stratištu u Kamničkoj Bistrici.

Izvor
Novosti

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...