Remek-dela „Iz praznine...“

U moskovskom pozorištu Jermolove održana je premijera pod nazivom Iz praznine... U njenoj osnovi su stihovi istaknutih pesnika Rusije koji su napustili Domovinu posle revolucije 1917. godine. Kako je pisao jedan od njih, Georgij Ivanov: Stvaram iz praznine nepotrebna remek-dela. Ovaj redak je poslužio kao inspiracija za koncepciju postavke.

Na sceni je minimum dekora. Jedina dominanta je bili papir: ogromni svici netaknutog belog papira spuštaju se ka sceni sa plafona – time počinje predstavljanje svakog pesnika. Zatim na papiru crtaju, pišu, gužvaju ga, cepaju, bacaju, ali listovi se pojavljuju ponovo. Oni kao da traže autora! I on se pojavljuje.

Za predstavu je odabrao osam pesnika: neko je i danas omiljen, tražen, kao Marina Cvetajeva ili Ivan Bunjin. Druga imena su manje poznata savremenoj publici: Georgij Ivanov, Vjačeslav Hodasevič, Zinaida Hipius... I pre emigracije i posle svi oni su živeli na razne načine, svako je imao svoju sudbinu. Zajedničko je bilo jedno – neprihvatanje revolucije, prinudni odlazak iz Rusije. Ovaj jak potres, ovaj, slikovito govoreći, udarac po glavi, objedinjuje njihovo stvaralaštvo – smatra umenički rukovodilac pozorišta, poznati glumac Oleg Menjšikov.

- U tim člancima postoji prožimanje koje odjekuje. Ja ih čitam i ponekad me poduzimaju žmarci. Možda je to jednostavno prirodni dar? Mislim da nije. Mislim da je ono što im se desilo prevrnulo nešto unutar njih. Ne dotičemo ni socijalni momenat, ni politiku, to nas ne zanima. Ali taj udarac... Zaista nekakvo potresno prožimanje objedinjuje ih sve!

Pesnici migranti razmišljaju u stihovima o sebi i o Domovini, o napuštenim bližnjima, o neophodnosti, a ponekad o nemogućnosti da se nađe oslonac, da se kreće dalje, da se nastavi put... To je upečatljiva, jarosna, predivna poezija.

Predstavu je postavilo četvoro mladih reditelja uz učešće Olega Menjšikova: oni su napravili o svakom pesniku svoju sopstvenu novelu, a zatim su sveli sve delove ujedno. Između ostalog, Menjđšikov ne samo da rećira, veći izlazi na scenu – čita stihove Ivanova. Postoje novele u kojima učestuvje nekoliko glumaca, postoje solistički nastupi. To što je ispalo može se nazvati i predstavom i pesničkom večeri. Glavno je što postavka ima emocionalnu vrednost, uverena je reditelj Olesja Nevmeržicka.

- Meni se čini da se pojavljuje nekakav prostor. Neki jedinstveni prostor i u njemu nije potreban siže, nije potrebna nekakva očigledna kulminacija. Postoji potapanje. Potapanje u nekakav prostor i gotovo!

Ideju poetske predstave Menjšikov je izrazio još pre godinu dana, odmah pošto je stao na čelo pozorišta Jermolove. Za trupu pozorišta to se ispostavilo kao inovacija. Ali Oleg Menjšikov želi da nastavi iskustvo.

- Možda ćemo zatim mi uzeti to za princip, zato što se glumcima veoma dopada. Oni mi govore: želimo, želimo da idemo na probu! To je vrlo važno!

U predstavi su angažovane sve trupe pozorišta: remek-dela iz praznine bliska su svima, između ostalog omladini – i to je važan momenat.

Rita Bolotska,