Koji gradovi će opstati u narednom veku rešava se danas

Čovečnstvo može da se oprosti od Maldiva. Posledica globalnog zagrevanja jeste porast nivoa Svetskog mora. Na kraju, stoji u referatu Svetskog fonda divlje prirode, već krajem 21. veka nivo vode će se podići u proseku za ceo metar. Mnoge teritorije će biti potopljene. A ako ne budu preduzete mere, proces povećanja nivoa Svetskog mora će se nastaviti i pod vodu će otići Hongkong, Kalkuta, Vencija, Sankt-Peterburg.

U trećem milenijumu nivo Svetskog mora može da se popne za 5, a možda i 10 metara u poređenju sa današnjim. Jasno je što cifre na tako dalek rok mogu da budu samo približne. A u narednoj perspektivi sve je jasnije. Krajem 21. veka nivo vode će garantovano porasti za jedan metar. Tu ništa ne može da se uradi. Ali ako se tendencija globalnog zagrevanja ne zaustavi, do kraja 22. veka povećanje će biti već na tri metra. To je već vrlo ozbiljno, ali potpuno zavisi od ljudske delatnosti, podvlači rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda divlje prirode Rusije Aleksej Kokorin.

- Čovečanstvu u celini čak podizanje nivoa Svetskog mora od 10 metara nije strašno. Ali na Zemlji postoje mesta, gradovi, mala ostrava, koralski atoli, gde povećanje od jednog metra biva fatalno. Maldivska ostrva ne mogu da prežive, šta god da radimo sada, nažalost. Veliki broj gradova koji se nalazi nisko, uglavnom u Jugoističnoj Aziji, naprimer Kalkuta, Bangkok, Šangaj, Hongkong, osetljivi su na povećanje nivoa vode. Jedan metar je za njih već vrlo loše, a tri jednostavno potop. za ruski Sankt-peterburg porast nivoa od jednog metra nije strašan, ali tri metra zahtevaju velika novčana ulaganja u objekte zaštite.

Svetski fond divlje prirode uvern je da veliki gubici mogu da se izbegnu ako već danas čitav svet pređe na zelenu energetiku, smanji štetno zagađenje atmosfere, na drugi način zaustavi globalno zagrevanje.

Između ostalog nisu svi stručnjaci tako bespogovorno uvereni da uzrok zagrevanja na Zemlji jeste ljudska delatnost. Za takve zaključke nedovoljno je podataka, smatra vodeći stručnjak centra za meteorologiju Fobos Jelena Volosjuk.

- Graditi razmišljanja o povećanju planetarne temperature zasnivajući se samo na podacima poslednjih 50 godina nije sasvim korektno. Zato što temperaturni fon u svakom slučaju oseća kolebanja u bilo kom vremenskom odresku: i u toku dana, i u godišnjem ciklusu, i slično. Ako tendencija povećanja temperature koja se beleži poslednjih decenija ostane, to će dovesti do određenog pomeranja klimatskih zona i povećanju nivoa Svetskog mora. Ali nije sve tako jednostavno. Povećanje temperature vazduha može da bude praćeno topljenjem lednika. To će sa svoje strane promeniti salinitet vode, što znači promeniće se temperatura smrzavanja Svetskog mora. A sa tim je vezana temperatura zemljine površien u planetarnim razmerama.

Ranije je Generalni sekretar UN Ban Ki Mun u Varšavi na Konferenciji o promenama klime istakao da savremena generacija udiše vazduh sa rekordnom koncentracijom ugljen-dioksida u atmosferi i da je danas najveći tempo topljenja lednika. On je pozvao strane da obrate veću pažnju na ekologiju i da ne dopuste povećanje temperature vazduha za preko 2 stepena Celzijusovih u poređenju sa predindustrijalnim nivoom razvoja.

Natalija Kovaljenko,