Sastanak ambasadora RF u zemljama Jugoistočne Evrope

U Ljubljani se je 23. decembra održao sastanak ambasadora Ruske Federacije u državama Jugoistočne Evrope. Sastankom je predsedavao zamenik ministra spoljnih poslova RF Aleksej Meškov. Na sastanku učestvuju ruski ambasadori u Albaniji, Bugarskoj, bivšim jugoslovenskim republikama, Grčkoj, na Kipru, u Turskoj i Rumuniji, kao i predstavnici samog ministarstva spoljnih poslova RF.

Cilj sastanka je razmatranje toka realizacije spoljnopolitičkih zadataka Rusije u Jugoistočnoj Evropi, posebno na Balkanu, kako u kontekstu postojeće situacije, tako i perspektiva daljeg razvoja. Posebna će pažnja biti poklonjena razvoju i realizaciji krupnih infrastrukturnih projekata u kojima učestvuje RF.

Poziciju Rusije na Balkanu, kao i sam sastanak komentariše Zijad Bećirović, politikolog i saradnik Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane:

- Susret ambasadora RF, koji se održava u Ljubljani je vrlo značajan događaj za samu regiju Balkana. Pogotovu što je dolaskom predsednika Putina na vlast 2000.godine, Balkan postao jedno od središta ruske politike iz više razloga. Najpre jer je došlo do relativne stabilizacije ruskih unutrašnjih kretanja, potom i do više cene nafte i gasa, čime je Rusija dobila nova, dodatna sredstva. No, pre svega, tu je bitna sama odlučnost predsednika Putina da se izbori za Rusiju kao veliku silu. Tome je doprinela i podrška većina političkih snaga u Rusiji- koje su smatrale da je tokom vladavine Jeljcina, Rusija zapravo bila ponižena i da nastupa trenutak njene ponovne afirmacije na svetskoj političkoj sceni.

O posebnoj ulozi koju Balkan igra u kreiranju spoljne politike RF, gospodin Bećirović nastavlja:

- Pre svega, Balkan je na neki način još neka dodatna veza Rusije sa samom Evropom. Tu se radi o energetskim interesima, političkim i vojnim, zapravo o jednom spletu aktivnosti, gde Rusija, kao jedna od vodećih država sveta ima značajnu ulogu.

To se posebno oseća u poslednje vreme, kada se EU, zbog svoje unutrašnje krize, više posvetila sama sebi i gotovo napustila Balkan. Sa druge strane, SAD se bave svojim problemima, ali i problemima na Bliskom istoku. Ovu prazninu je popunila Rusija svojim delovanjem. Tu je pre nekoliko godina, šta više došlo do jednog radikalnog zaokreta u spoljnoj politici, posebno povlačenjem ruskih snaga sa aerodroma u Prištini, a pre toga iz BiH. Tada su pojedini analitičari smatrali da se Rusija povlači sa Balkana. Međutim, dobrim poznavaocima prilika je bilo jasno da će Rusija biti još snažnije, na druge načine prisutna na Balkanu, što potvrđuju i najnovije investicije RF, kao i vrlo intenzivni politčki odnosi i pre svega saradnja u području energetike.

Tokom sastanka je razmotren rad samih diplomatskih predstavništava RF u regionu, njihovo materijalno- tehničko opremanje, kao i pitanje obezbeđivanja kvalitetnog kadra. Gospodina Bećirovića pitamo zašto je još, iz tehničkog ugla posmatrano, važan ovaj susret ambasadora RF?

- Značajno je zbog činjenice da većina država na Balkanu nije nastala kao posledica unutrašnjeg konsenzusa unutar tih država. Već pre svega zbog volje pre svega zbog volje velikih sila, odnosno spoljnog faktora. I u tim državama, koje nisu posledica unutrašnjeg konsenzusa, uvek je bitno šta se kaže „spolja“, odnosno šta kažu velike sile i u tom kontekstu bi trebalo razumeti ulogu Rusije koja je jedan od bitnih faktora na samom Balkanu i naravno na svetu.

Jovana Vukotić,