Magija imena Kalašnjikov

Mihail Kalašnjikov nije bio samo oružar: automat koji je on napravio u desetak zemalja sveta postao je simbol oružja. Jednostavnost i pouzdanost konstrukcije učinili su AK najrasprostranjenijim automatom. Po nekim ocenama, ukupni broj proizvedenih AK iznosi 12-15% sveg streljačkog oružja svih sistema u svetu.

Oružje ni od kuda?

Jedna od najvećih zagonetki Kalašnjikova jesu žeskoki sporovi o tome ko je u stvari smislio legendarni automat. Pouzdano se može reći da su na rad majstora oružara najviše uticali obrasci koje su napravili drugi konstruktori – kako sovjetski, tako i strani. U konstrukciji nekih ključnih čvorova AK koriste se uspešna rešenja stvorena ranije. Između ostalog, od američkog karabina Garand preuzet je sličan mehanizam zatvaranja cevi. Ali u celini konstrukcija AK je orginalna. Na kraju svaka inženjerska razrada se oslanja na neku postojeću bazu.

Zato na pitanje o autorstvu AK može da se odgovori bez razmišljanja: oružje je napravio Mihail Kalašnjikov. Razume se, uz podršku inženjera naučno-istraživačog poligona streljačkog i minobacačkog oružja (NIPSMVO) i kasnije Kovrovskoe fabrike (konstruktor Zajcev). U naoružanje je posle prerade i dorade bio primljen drugi model automata modela 1947. godine. Njegov zvanični indeks postao je 7,62mm automat Kalašnjikova AK i 7.62mm automat Kalašnjikova sa sklopivim kundakom AKS, namenjen za desantne trupe. A toliko popularna u svetu oznaka AK-47 zvanično u SSSR nikada se nije koristila.



U čemu je tajna?

Istorija oružja zna mnoštvo više ili manje uspešnih obrazaca. Neke od njih možemo nazvati čak genijalnim, ali ni jedan nije tako popularan kao AK. Nesuminjvo, industrijski kapaciteti SSSR, a kasnije masovni kineski izvoz osigurali su široki areal AK, ali za legendarnost to nije dovoljno.

Glavni uzrok svetskog priznanja AK sastoji se uglavnom u spoju niza ključnih crta:

- prosta i nezahtevna konstrukcija, koja osigurava proizvodnju u zemljama sa slabo razvijenom industrijom,

prosto rukovanje, jednostavna obuka sastava sa niskom kvalifikacijom i civilnih lica,

- principijelno pouzdana konstrukcija koja smanjuje rizik ispadanja iz stroja prilikom neodgovarajućeg korišćenja i nedovoljne brige, kao i dugovečnost korišćenja.

Ova svojstva automata slažu se sa vatrenom moći koja je omogućila jednom naoružanom seljaku da se odebrani od voda redovne pešadije. Ranije je to bilo nemoguće ni sa puškom, ni sa većinom automatskih pištolja.

Odredi dojučerašnjih civila naružanih AK i granatama odjednom su postali realna sila. Zapadni svet je izgubio prednost na polju bitke, pre svega garantovanu mitraljezima i brzopoteznom aritljerijom. Tako je automat Kalašnjikova postao glavni instrument i simbol dekolonizacije zemalja trećeg sveta. Zahvaljujući tome van granica gvozdene zavese AK je dobio imidž „oružja loših momaka“.

Ali prednosti konstrukcije automata su postale i glavni problem. Postepeno je AK dospeo u ruke zaista loših momaka, postavši sigurno oružje u rukama principijalnih protivnika civilizacije, terorista, mafije. Pošto su borci za slobodu dojučerašnjih kolonija nestali sa scene, glavni korisnici AK su postali odredi radikalnih islamista razne vrste. U oslobođenoj Africi AK se pretovorio u glavno oružje polemenskih ratova.

Između ostalog, za to se ne može kriviti automat ili njegov tvorac. Mihail Kalašnjikov je pravio AK za armiju svoje zemlje, koja je u tom trenutku preživela najstrašniji rat u svojoj istoriji. I oružje je ispalo upravo takvo kakvo je trebalo da bude: jednostavno, pouzdano i toliko ubojito da učenik koji je do juče sedeo u klupi posle dva dana treninga može da krene sa njim u boj i pobedi neprijatelja.

Ilija Kramnik,