Hrišćanstvo kao pojas za spasavanje za Evropu

Zapadna štampa se šareni od naslova o uskraćivanju prava hrišćana u Evropi. Eksperti sa brigom konstatuju da tradicionalna evropska civilizacija gasne i rastu pojave islamske alternative.

Na primer, nedavni skandal u Britaniji, izazvan odlukom rukovodstva trgovinske mreže Marks end Spenser da pruži pravo prodavcima muslimanima da odbiju da uslužuju kupce koji kupuju alkohol ili sivnjetinu. Pri tome zvanični predstavnik kompanije je izjavio da Maks end Spenser rade na stvaranju sredine bez diskriminacije i zato izlaze u susret željama svojih saradnika.

Zanimljivo je da je Maks end Spenser nameravao da proširi novu politiku na predstavnike drugih religija, između ostalog na hrišćane koji ne žele da rade nedeljom, i Jevreje koji poštuju subotu. Posle mnoštva negodovanja rukovodstvo kompanije je opozovalo odluku (što nije uticalo na one koji su se pridružili pozivu za bojkot ove trgovinske mreže).

Skandal je utihnuo, ali talog je ostao. Govori profesor Visoke škole ekonomije Oleg Matvejčev.

- Dolaskom globalizacije ponovo postaje aktuelna ideja: zavadi pa vladaj. Odatle i potiče kultivisanje raznih razlika. U tom se sastoji filozofija postmoderne. Ova filizofija nije da je nepomirljiva sa hrišćanskim vrednostima. Ona je nepomirljiva sa vrednostima bilo kakvog kolektivnog identiteta. Ona teži razaranju.

I prvo što je podvrgnuto razaranju u Evropi to je hrišćanstvo. Pošto je ono svoje, rođeno, blisko. U principu to ide još od epohe Prosvećenosti. Primer su pokazali Francuzi. Sada je došlo do toga da je faktički nemoguće sresti vernika evropljanina.

Kako se ispostavilo, svetovna etika Evrope ima i geografske okvire. I oni koga je Evropa pozvala da podrži svoju ekonomiju ne žele da je dele, čak ako shvataju suštinu dešavanja. Došljaci imaju svoje mišljenje o tome šta je dobro, a šta loše, što je postalo veliko iznenađenje za zemlje domaćine. Ponovo dajemo reč Olegu Matvejčevu.

- Jedan od glavnih zahteva ove etike se sastoji u tome da možemo da činimo sve, ali sa samim sobom: tetoviranja, samoubistva, eutanazija, izmena pola, rase, domovine. Glavno je ne naškoditi drugom čoveku. To je nesumnjivo utopijsko pravilo. Sada se pojavljuju konflikti kada jedan čovek napravi nešto sa sobom (na primer nacrta sebi na čelu krst) a drugi izjavljuje da taj krst vređa njegova religiozna osećanja.

Evropljani ulažu ogromne napore da stvore svet od mnoštva civilizacija, drugim rečima svet koji ne pripada ni jednoj civilizaciji i lišen je kulturnog jezgra. Oni se varaju. Čisto iskustvo i zdrav razum nas uče da bez jakog temelja nikakva kuća ne može da se izgradi pod pritiskom spoljne sredine.

Segej Duz,