2013. godina u kosmosu: planovi posle meteora

Startom nove lake rakete nosača Sojuz-2.1v sa tri satelita 28. decembra završena je „lansirna“ kosmička godina Rusije. Ona je bila bogata događajima: dovoljno je setiti se početka saradnje sa Evropskom kosmičkom agencijom na marsovskom projektu, havarije Protona sa tri satelita Glonas i praktično već krajem godine reforme ruske kosmičke industrije.

Ako se govori o kosmičkoj nauci, 2013. u pogledu naučnih lansiranja bila je „tiha“: faktički osim malog uređaja Bion-M, koji je radio u kosmosu mesec dana, novih startova nije bilo. Nije se ni očekivalo. Novost je bilo samo odlaganje starta rusko-nemačke opservatorije Spektar-RG sa 2014. za 2015. godinu, izazvano potrebom dodatnog štelovanja naučnih uređaja.

Važan događaj bilo je dugoočekivan sporazum o projektu EkzoMars, koji je potpisao Roskosmos i Evropska kosmička agencija u martu. Može se reći da je on odredio „marsijanski“ deo planetarnog programa Rusije do 2020. godine. Prema njemu Rusija postaje punopravan učesnik projekta EkzoMars, ne samo pružajući rakete-nosače za izbacivanje uređaja u kosmos, već i postavljajući naučnu aparaturu i dobijajući pristup naučnim podacima.

Drugi „Mesečev“ deo planetarnog programa takođe može da bude realizovan uz učešće EKA, koja je izrazila interesovanje za projekat zajedno sa Rusijom.

Dobra vest ostaje ospervatorija Spekatr-R koja radi u kosmosu više od dve godine. Ove godine završen je rani naučni program posmatranja i započeo je ključni naučni program, u kojem učestvuju naučnici iz čitavog sveta. Nastavlja rad u Zemljinoj orbiti akademski mikrosatelit Čibis-M koji posmatra iz kosmosa oluje na Zemlji i čitav skup naučnih uređaja koji rade na stranim aparatima, između ostalog neutronski spektrometar DAN na masohodu Kjurioziti, glavnom njuzmejkeru u kosmičkoj nauci minule godine.

Između ostalog saopštenja sa Marsa po svom odjeku već zaostaju za novostima od novih članova kosmičkog kluba – Indije, Kine, Japana, Irana, Južne Koreje. Osim novog pilotiranog leta, Kina je izbalica u kosmos i sustila na površinu Meseca samohodni uređaj. Indijski interplanetarni uređaj se nalazi na putanji leta ka Marsu. Japan je izbacio u kosmos astrofizičku opservatoriju na palubi obnovljene rakete- nosača Epsilon, Iran je prvi put poslao u suborbitalni let živo biće – majmuna, a Južna Koreja prvi put je poslala u kosmos satelin na sopstvenoj raketi nosaču. Sudeći po tome kako se realizuju planovi, može se sigurno reći da ako ne do 2020. ond amalo kasnije u kosmosu će se pojaviti jošjedna orbitalna stanica – kineksa.

Ipak za simbol 2013. treba odabrati ne indijski Mangaljjan koji putuje ka Marsu, ne Vojadžer koji je prešao još jednu granicu Sunčevog sistema i ne masohod koji uporno puza po drugoj planeti. Sredinom februara malo nebesko telo koje se sudarilo sa Zemljom pored Čeljabinska, očigledno je podestilo čovečanstvo da kosmos nije tako daleko od nas. Čeljabinski meteor je postao predmet mnoštva članaka najrazličitijeg nivoa: i stručnjaci i laici ocenjivali su masu, veličinu i mnoge druge parametre nebeskog etla po svim dostupnim sinmcima i fotografijama. Kosmičke agencije sve upornije su počele da govore o neophodnosti da se prate potencijalno opasna nebeska tela i očigledno zaživeo je novim životom projekat pilotiranog leta ka asteroidu. Nije toliko važno koji će se od ovih planova ostvariti: jednostavno još jednom smo shvatili da danas više ne sme da se ignoriše kosmički prostor.

Olga Zakutnjaja,