Gledano sa istorijskog aspekta slobodno možemo reći da pojedine nacije imaju svoju istorijsku predodređenost kojom se utiče na tok čitavog čovečanstva. Otišao bih i korak dalje i rekao da je predodređenost pojedinih nacija služenje dobru, kao što je nasuprot tome predodređenost pojedinih služenje zlu. Kada to kažem, ne mislim na pojedinačne slučajeve u kojima bi svaki građanin neke zamlje bio okarakterisan kao loš, već sasvim suprotno.
Pod predodređenosti nacija podrazumevam njeno istorijsko određenje i put ka kojem stremi. Uzmimo dva najupečatljiivija, primer Rusije i Amerike, istorijski gledano Rusija je zemlja sa duboko ukorenjenom hrišćanskom (čitaj pravoslavnom) tradicijom, kulturom, duhovnošću, koja nikada nije vodila osvajačke ratove ili ugnjetavala slabije narode od sebe i uz bezbroj loših pojedinačnih primera u njoj, Rusiju možemo uzeti kao primer nacije koja je predodređena da bude na strani dobra, odnosno na Hristovom putu.
Drugi primer koji je kontra od svega što se tiče Rusije je Amerika. Sama asocijacija na izgovoreno ime te zemlje izaziva neprijatnost i osećaj nepravde i bahatosti. Amerika je primer zemlje koja je u globalnim dešavanjima večiti izazivač ratova i ugnjetavanja malih naroda, a sve zarad ekonomskih i geopolitičkih interesa te zemlje. Utemeljenje SAD ne počiva na hrišćanskoj (čitaj protestantskoj kulturi) jer su se i nje odrekli, Američka ideologija je isključivo ovozemaljska, satanski ogoljena i svodi se jedino na interes.
Predoređenost Amerike kao nacije je apsolutno suprotna od predodređenosti Rusije i tu možemo slobodno govoriti o borbi između dobra i zla, odnosno o sukobu civilizacija. Taj globalni sukob koji uzima sve više maha prevazilazi zemaljska dešavanja i zadire u duhovni svet u borbu između Boga i đavola, odnosno njihovih sledbenika na zemlji.
Ovaj biblijski sukob koji traje i sve više uzima maha otvara pitanje na koju stranu će stati srbski narod, koji i pored toga što je mali, ima izuzetan značaj na globalna politička dešavanja i još veći značaj na duhovnom polju.
Trenutno stanje u Srbiji je da politička kvazi elita želi da promeni biblijski kod srbskog naroda, njegovu predodređenost služenja dobru i da ga po svaku cenu uvuče na stranu na kojoj nikada nije bio tokom svoje istorije, što im u ovom momentu i uspeva.
Međutim, ono što je tragično je da srbski narod gubi bitku bez borbe i bez ikakvog pokušaja otpora, a do najžešćih svetskih previranja još nije ni došlo. Srbi su veoma rano počeli da se predaju i to uliva strah da kada dođe do dešavanja koja vode ka kraju istorije srbski narod neće biti svrstan na mesto gde su bile na desetine generacija koje su živele i ginule na Hristovom putu.
Ali koliko god stanje bilo očajno po nas Srbe mi imamo nešto što je neuništivo, a to je duhovni temelj srbskog naroda u koji su ugrađeni naši svetitelji i svi oni koji su stradali i živeli za svoju Crkvu, veru, istinu, pravdu i koji su ga svojom krvlju i suzama zalivali i upravo to nam uliva nadu da predoređenost srbskog naroda kao sluge Božijeg još nije uništena.
