Insekti će pomoći

Ražnići od buba i jelenje mleko - takav meni predložile su čovečanstvu UN 2013. godine. One prognoziraju prehrambenu krizu na Zemlji narednih decenija. Da bi se ona izbegla, eksperti savetuju promenu potrošačkog ponašanja: smanjenje nivoa kupovina «nepotrebnih» namirnica i korišćenje netradicionalnih za većinu zemalja izvora belančevine.

Stanovništvo Zemlje izbacuje kao smeće otprilike trećinu ukupnog obima namirnica – više od milijardu tona, izračunali su u UN-u. Istovremeno u svetu gladuje oko 870 miliona ljudi. UN pozivaju da se bori protiv rasipništva izbalansiranijim prilazom kulturi potrošnje: naprimer, kupovati «ružno» voće i povrće, jer se ono pre svega baca. Ili, osim kravljeg mleka piti mleko magarica, kamilje mleko i mleko drugih životinja. Međutim, ako ni to ne pomogne, onda, prema mišlenju eksperata, svet se mora obratiti neobičnim izvorima hranljivih materija.

Prema podacima UN, više od hiljadu i po vrsta insekata moguće je upotrebljavati kao hranu. Oni su bogati belančevinom. Međutim, da li je ona korisna za čoveka, nije poznato, - smatra glavni lekar klinike «Ishrana i Zdravlje» Mihail Zejgarnik.

- U insektima zaista ima mnogo belančevine. I to, mislim u bilo kojim insektima. Međutim, pitanje je kvalitet te belančevine, da li je organizam dobro asimilira. Mada u mnogim kulturama insekte koriste kao hranu.

Insekti su obična hrana za skoro dve trećine stanovništva Zemlje. Međutim, to su uglavnom regioni, koji se ionako bore protiv gladi pomoću insekata. Razijenim zemljama i zemljama u razvoju takav scenario za sada ne preti, - uverena je analitičar za robna tržišta brokerske kuće «Otkriće» Oksana Lukičeva.

- Danas u svetu nema krize namirnica. Naprotiv, postoji višak namirnica od žita i mesa. Efikasnost poljoprivrede se povećava svake godine, zato ne vredi da se govori o insektima. Problem nije u manjku hrane, već u manjku novca. Ne vredi preporučivati siromašnim zemljama da koriste kao hranu insekte, mada je to možda i korisno. Potrebno je rešavati pre svega ekonomske probleme da ne bi postojao problem gladi kao takav, jer je problem manjka namirnica uglavnom izmišljen.

Mada je takav način ishrane moguće koristiti u čitavom svetu – insekata je za to dovoljno. Naterati ljude da se obrate nestandardnim namirnicama nije lako. Radi se o navikama, - uveren je Mihail Zejgarnik.

- Kultura ishrane se razvijala tokom milenija u svakom istorijskom i geografskom regionu. Svaki narod je stekao svoje prehrambene navike. Nije reč o fiziologiji – hoće li predstavnici naroda Krajnjeg Severa probaviti insekte, već hoće li oni ih jesti? Hoće li moći oni, ko propagira takvu hranu, da nauče ljude, koji se nisu navikli na nju, da jedu insekte? To je veliko pitanja. Ja ne bih jeo.

Poslednjih godina u Evropi se više ne gade od egzotičnih jela od insekata. Međutim, služe ih ne kao sredstvo borbe protiv gladi, već kao specijalitete, vešto pripremljene i servirane. Pre nekoliko godina u Sardiniji je postao pomodan pokvareni sir sa larvama sirne muve. Tokom dužeg vremena je on bio zabranjen, ali je želja za egzotikom bila toliko jaka da je 2010. godine bila dozvoljena njegova prodaja, te su ga priznali kulturnom baštinom Sardinije.

Marija Baljabina,