Manifesta u Ermitažu: Nova umetnost u kontekstu klasične

Riznica klasičnog slikarstva i skulpture – Sankt-Peterburški Ermitaž, priprema se da primi savremenu umetnost. Evropsko bijenale Manifesta će biti među projektima kojima će Ermitaž obeležiti svoju 250-godišnjicu.

Mnogi ne kriju iznenađenje zbog takvog spoja: savremena umetnost u uzorno-klasičnom Ermitažu. Ali direktor muzeja Mihail Piotrovski ne vidi u tome ništa neobično: Savremena umetnost, kaže on, nije neki novi, nepoznati jezik, to je dijalekt večnog jezika kojim danas, u datom trenutku istorije, govori kultura. I mi moramo da upoznajemo ljude sa tim dijalektom, da ga učimo:

- Pružićemo obrazac toga šta je dobra, prava, nova umetnost i kako se ona razmešta u konktekstu klasične tradicije, koja živi u Sankt-Peterburgu.

Manifesta je bijenale koje se održava uvek na novom mestu. Između ostalog, 2014. godina je za njega takođe jubilarna: akcija će biti organizovana deseti put. pri tome prvi put ne na Zapadu, već u Rusiji. I muzej kao glavna platforma projekta biće prvi put upotrebljen. I za Ermitaž to će takođe biti prvi ovakav eksperiment.

Glavni koordinator Manifeste – poznati nemački istoričar umetnosti Kaspar Kenig smatra da klasična kolekcija ruskog muzeja treba da stupi u dijalog sa savremenom umetnošću. Na primer, fantastične arhitektonske konstrukcije koje je napravio italijanski uemtnik 18. veka Đovani Piranezi, koje poseduje Ermitaž, biće postavljene pored radova američke umetnice Luize Buržua, koja je napravila dosta neobičnih instalacija sa arhitektonskim „umetcima“. A slike savremenih evropskih umetnica Marije Lasing i Marlen Dima koje ne priznaju tabue presecaće se sa platnima Anrija Matisa... Po rečima Mihaila Piotrovskog, za Ermitaža održavanje Manifeste nije jednostavno kulturni akt:

- Mislim da u stvari nudimo vrlo važan, lep, normalan put kako da se izlazi u Evropu koja jeste kulturni pojam pre svega. To je važan aspekt Manifeste upravo danas.

Već se zna da će u Manifesti-2014. učestvovati više od 20 umetnika i projekat će nesumnjivo izaći van granica Ermitaža. Između ostalog pojedini objekti će se pojaviti na peterburškim železničkim stanicama, na platformama i stanicama metroa. Ovi objekti su takođe važan deo bijenala, rekao je u intervjuu za Glas Rusije koordinator Kaspar Kening.

- Kada ljudi idu u Ermitaž, oni se pripremaju za susret sa umetnošću. Ali kada je umetnost predstavljena u gradskom prostoru, nju je teže percipirati, za to treba biti spreman. Mi želimo da dokažemo da je savremena umetnost neophodna. Možda ne za sve, možda za manjinu, ali ta manjina može da utiče na budućnost kulture.

U tom pogledu simbolično je što je održavanje Manifeste na obalama Neve zakazano za 2014. godinu, koja je u Rusiji proglašena Godinom kulture.

Rita Bolotska,