Armiju pušača zaustaviće porezom

Svetska armija pušača raste. Bez obzira na aktivnu kampanju protiv pušenja, koju sprovode mnoge zemlje, ovisnika o duvanu je danas za 250 miliona više nego što je bilo pre 30 godina. Prema podacima istraživača Instituta za pokazatelje i ocenu zdravlja Vašingtonskog univerziteta, na planeti puši skoro milijardu ljudi.

Svakog dana u svetu troje od 10 muškaraca i jedna od 20 žena počinju jutro cigaretom. Za nekog je to sredstvo za ukidanje stresa, za nekoga oblik dijete, za nekog jednostavno način života. Većina pušača je dovoljno obrazovana, kako bi zaustavila pogubno dejstvo duvana po zdravlje. Mnogi se sa razumevanjem odnose prema zabranama pušenja na javnim mestima, u prisustvu dece, trude se da ograniče broj cigareta. Ali samo pojedincima polazi za rukom da ostave pušenje – kada jednom počne, čovek zauvek ostaje rob loše navike, ističe predsednik Ruske asocijacije javnog zdravlja, koordinator koalicije Rusija bez duvana Andrej Djomin.

- Pošto duvanska produkcija izaziva narkotičku zavisnost, ljudi vrlo brzo padaju u tu zamku. A od ove zavisnosti ne mogu da se oslobode. Po pravilu, 3-4 osobe od stotinu može da ostavi pušenje. Pri tome to je doživotno oboljenje. Nikotin ulazi u dubinske mehanizme ljudske svesti, njegovu psihu, zato je zavisnost vrlo teška. Ne može se postati ponovo nepušač. Čovek čitav život ostaje bivši pušač sa rizikom od recidiva.

Prema statistici, najviši procenat pušača je u Istočnom Timuru – 61%. Na drugom mestu je Indonezija. Ali ako se uzme količina potrošnje duvana na jednog pušača, antirejting zemalja izgleda drugačije. Najveću štetu po zdravlje cigarete nanose stanovništvu Grčke, Irske, Italije, Japana, Kine, Rusije, Švajcarske i Urugvaja. Stanovnici ovih zemalja češće od drugih umiru od bolesti pušenja.

Naučnici još nisu detaljno utvrdili prirodu nikotinske zavisnsoti. Hipotezu o genetskoj predisponiranosti za pušenje ne podržavaju svi u naučnim krugovima. Ali negativan uticaj okoline je nesumnjivo dokazan, podvlači direktor školskog centra za oslobađanje od loših navika Viktor Grinčenko.

- Vodeći uzrok pušenja je socijalna programiranost svesti na potrošnju duvana. Drugim rečima reklama, očigledna i skrivena u medijima: filmski junaci puše, režiseri puše, u pesmama se to takođe programira. Postepeno u ljudskoj svesti se formira pozitivan odnos prema duvanu. Drugi uzrok je dostupnost duvanskih proizvoda. Treća je nikotin kao sastavni deo duvanskog dima koji je narkotik. Zavisnost od nikotina je jača nego od marihuane i kokaina.

Ipak pozitivni pomaci postoje. U poslednjih 50 godina stanovništvo Zemlje je skočilo više nego dvostruko – sa 3 na 7 milijardi ljudi. U tom kontekstu uvećanje broja pušača teče mnogo sporijim tempom. Lik čoveka sa cigaretom postaje manje popularan među omladinom. Ako se tome doda sveopšta politika povećanja poreza na duvan i uvećanja prostora bez duvanskog dima, na čemu insistira SZO, broj „nikotinskih“ smrti može bitno da bude smanjen već narednih godina.

Natalija Kovaljenko,