INTERVJU SA PETROM MILATOVIĆEM OSTROŠKIM PRIZNANJE KOJE ME OBAVEZUJE

Intervju sa Petrom Milatovićem Ostroškim 

PRIZNANJE KOJE ME OBAVEZUJE!

Oprostio sam im, ali mi oni nisu oprostili 
što sam im oprostio!

   Razgovaram sa Petrom Milatovićem Ostroškim, članom Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore, austrijskog udruženja pisaca, dobitnikom mnogih književnih nagrada od koje su najpoznatije Prva nagrada na prvom Kraljevskom književnom konkursa 1992. godine i Visokog internacionalnog priznanja za životno delo Akademije Ivo Andrić koja mu je dodeljena 11. decembra 2013. godine.

   Ovo visoko priznanje Milatović je dobio zbog književnog rada, koji obuhvata najnoviju zbirku pripovedaka Rođeni stranci; romane: Pasji sinovi, Nadzemlje, Lov na Srbe; zbirke poezije: Slovo o riječima, Glavogrami, Retorika astralika, Naumi i zaumi, Seobe puteva, Ispod nebeskih kandila, Vračeva gradina, Jevanđelje zla, Pravoslovni rodoslov, zbirke aforizma i epigrama Trpijada i Tumači slobode; za publicistička dela: Za odbranu naroda, U ime naroda, Proterana Srbija, Srbija nije bestragija, Wahrheit bleibt Wahrheit (Istina ostaje istina), Oči u oči, Proroci govore Srbima, Testament tiranina Josipa Broza, Zloupotreba Srpstva, Demonija ćutologija, Sloboda u bunkeru, Optužujem, Verfinsterter Sonnenaufgang (Mrcajuće svitanje), Ulovljeni lovci, Kommissare in Soutane - Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche ( Komesari u mantijama-komunistički špijuni u SPC), Die Auferstehung der Bestie (Vaskrsenje zveri), u kojima se Milatović na analitičan način bavio srbskim nacionalnim pitanjem i nametnutim versko-nacionalnim građanskim ratom, kao i brojnim devijacijama koje potresaju savremeno doba.

  S.J. :  - Dobitnik ste povelje za životno delo Akademije "Ivo Andrić" iz Beograda za svoje dosadašnje plodonosno književno stvaralaštvo. Koliko vas  to raduje ?

  MILATOVIĆ: - Naravno da me raduje, ali, iznad svega, ova nagrada me obavezuje. S druge strane, ova nagrada je temelj od kamenja koje su na moju glavu bacale razne političke oligarhije za poslednjih 40 godina. To je, dakle, uspeh iz tuđih neuspeha! Za poslednjih četrdeset godina na mene su se kamenjem bacali mnogi iz ostrašćenih ideoloških razloga, zanemarjući književnu vrednost u zlom vremenu kad je književnost, na žalost, postala prljava sluškinja najprljavije politike. Oprostio sam ih, a oni još uvek nikako da mi oproste to što sam ja njima oprostio, ali, u krajnjem slučaju, nikako ne mogu da snosim odgovornost zbog tuđe neodgovornosti. Imam jedno upozorenjima malima sa sitnim dušama. Mali, ne podmećite noge velikima, jer se može desiti da vas veliki na vreme ne opaze i jednostavno vas zgaze!

  S. J. : - U vama je sveprisutna ljubav prema zavičaju posisana sa majčinim mlekom. Očigledno je da je to životno mleko izazov zmijama da što više palacaju jezikom, siktajući i razbacujući svoje otrove mržnje, prema svakome čija je pupčana vrpca vezana za pupčanik otadžbine.

   MILATOVIĆ: - Na sve napade reagujem razornom samoodbranom, naročito kad je u pitanju mržnja kao najveća destrukcija na skali moralne posrnulosti, ona mržnja koja je usmerena i protiv pojedinaca i protiv kolektiva u okviru kontrolisanog haosa pomoću kojeg se obezbeđuje kontinuitet rasčovečenja čoveka i razgrađivanja narodnog bića. Ta otrovna mržnja danas je usmerena prema svakome ko brani iskonske vrednosti čoveka kao mislećeg bića, ko brani vitalne interese naroda koji je predviđen da bude masa za oblikovanje tuđih crnih zamisli.

  S. J.: -  Sindrom mržnje u našem slučaju, čini se, nije od juče...

  MILATOVIĆ: - Ljubomoru, mržnju, zavist, pakost i zlobu favorizuju totalitarna društva ideološka, kao i razna teološka, jer je zajednički imenitelj ideologija i nekih religija slepa poslušnost podanika koje ideolozi i neki teolozi nazivaju stadom!

    Raspirujući korov ljubomore, mržnje, zavisti, pakosti i zlobe, nosioci i propagatori kontrolisanog haosa, prave dvostruku štetu: onečovečuju čoveka koji je sklop misaonih i emotivnih konstelacija, na jednoj, i doprinose srozavanju integriteta ličnosti, na drugoj strani.  Ljubomora, mržnja, zavist, pakost i zloba su najrevnosniji graditelji pakla!  Sve je to programirano kolektivno samoubistvo na rate!

  Neprijatelji ovog naroda veliku pažnju posvećuju izgrađivanju mrzilačke strategije koja je temelj svake perfidne zloupotrebe, a s druge strane, veliku pomoć im pruža tradicionalna narodna naivnost!

   S. J. : - Ima li izlaza iz tog začaranog kruga zla?

  MILATOVIĆ: - Ima! treba samo hteti, smeti i umeti uzdignuti ljubav na pijedestal unutrašnje zakonitosti, praštanje podići na najviši nivo vlastitog opstanka i toleranciju usvojiti kao idealan način komunikacije!  Dakle, najveće savršenstvo je najsavršenija jednostavnost!

  S. J. : - Živimo u vreme kad rugači, pljuvači, krvoloci , zlotvori, međaši,podlaci itd, drže u rukama pincetu za vađenje trnja iz očiju drugih, ne videći balvan u svom oku.

  MILATOVIĆ: - Ko god tim zlotvorima hoće da otme te otrovne pincete iz prljavih ruku odmah bude proglašen ekstremsitom, rasistom, antisemitom,  antidemokratom, većim đavolom od crnog đavola, a oni su, u stvaari, samo okrečeni grobovi koji hodaju po živom organizmu naroda! Borba protiv njih je jednostavna, sa samo dva oružja: krstom i ogledalom koje nije uramljeno nametnutim mogućnostima!

  S. J. : - Boreći se za očuvanje srpstva i srbskih interesa , održali ste mnogobrojne govore širom sveta . U vreme bezglasnih, bili preglasni . Iako vas mnogi doživljavaju kao buntovnika, dokazali ste da ste bili politički i nacionalno vidoviti boreći se za svetu reč koja se zove –otadžbina!

  MILATOVIĆ: - Pravo na Otadžbinu meni je od Boga dato, a Božije pravo daleko je starije od svih kasnijih ovozemljaskih prava i niko nikome nije dao pravo da mi uskraćuje to moje Božije pravo. Kad u svojoj pravednoj borbi imaš za saveznika samog Boga niko te ne može pobediti iz prsotog razloga što je bitku protiv Boga svako izgubio u istoriji.

   S. J. : - Vašem  imenu i prezimenu dodali su vam  i prepoznatljivi nadimak Ostroški. Ostrog svetinja, koja vaš neraskidivim nitima vezuje za zavičaj. Svetionik i svitac na dlanu vernika . prosijava i u vašim delima.

   MILATOVIĆ: - Privilegija je i obaveza imati  najveću svetinju posle Hilandara u svom zavičajnom i genetskom kodu. Kako su moji rođaci golim rukama odbranili Ostrog od turskog, agarjanskog zla, i golim rukama pobedili daleko nadmoćnijeg i opremljenijeg okupatora, tako se i ja, njihov potomak, borim sa istinom u rukama, a Istinu još nijedna armija laži nijeuspela da pobedi u istoriji.

  S. J. : - Ostrog je ta lekovita ljuta trava vidarica, svetilište izniklo iz kamenja, koje u vama budi najsnažnije emocije i koje vaš inspiriše.

  MILATOVIĆ: Ostrog je srbski Jerusalim i najveća srbska svetinja posle Hilandara! Naravno, Ostrog inspiriše ne samo mene nego i sve časne ljude svih verskih konfesija ,jer im je Ostrog duhovni i moralni lek, ona vertikala koja doseže do vrhovnog smisla postojanja. U meni kamen zaista budi najsnažnije emocije iz dva razloga. Prvi, koji ne mora biti prvi po važnosti, je što moje ima na starogrčkom jeziku označava stenu, a drugi, koji opet ne mora biti drugi po važnosti, je taj što je kamen osnovni građevni materijala za svaki temelj i, u krajnjem slučaju, kamen je često ovom narodu u opštoj oskudici bio jedini jastuk i na kraju kamen koji nas i kao mrtve obavezuje da kameno trajemo u večnosti.

  S. J. : - Sudeći po "namigivanju" političkih prostitutki , Kosovo vekovna srbska sveta zemlja je na rasprodaji . Kako zaustaviti te crvene fenjerdžije i podvodače sa Zapada, da nam više ne rasparčavaju zemlju?

   MILATOVIĆ: - U okupiranoj državi na delu je utakmica u veleizdaji. Konkurencija je izuzetno oštra. Vuk Branković je nevin kao Kosovka devojka u odnosu na ove današnje veleizdajnike. Taj proces raspadanja moraće biti zaustavljen hapšenjem svih veleizdajnika koji krše Ustav i proterivanjem svih okupatora.

  S. J. : - Vaše književno stvaralaštvo je rodilo i prerodilo. Ubrali ste dragocene plodove sa tog stvaralačkog plodoreda, ostavljajući ih naraštajima.

  MILATOVIĆ: - Uskoro ću objaviti dva romana, dve zbirke poezije, knjigu  intervjua, a planiram da uskoro sve moje najznačajnije govore u Americi, Australiji i Evropi za poslednjih 30 godina prezentujem na nekoliko DVD-a i sve ću postaviti na youtube, one govore u kojima sam proročki najavljivao sve ono šta će se desiti posle 10 ili 15 godina i svako moje predviđanje, na moju i vašu žalost, obistinilo se, što je, u otadžbini, i šire, prećutano iz najnižih politikantskih razloga. Sada više neće moći, gospoda manipulatori i nacionalni veleizdajnici, da prećutkuju ništa! Ni njihovi strani mentori neće moći da spreče ISTINU!

  S. J. : - U vreme bezuste istorije, ni čitači sa usana nemaju šta da pročitaju. Srbija kao da je u komi i na vekovnom raskršću. Ima li kraja tom  košmaru?
  MILATOVIĆ: - Ima kraja svakom košmaru. Narod je nadživeo sve ideologije i sve ideološke manipulacije i ne treba sumnjati da tako neće biti i sada. Ne bih sada o nečemu što podrazumeva pametan rad bez mnogo talasanja, ali sa velikim i dugovečnim rezultatima.

  S. J. : - Kad bi Petar Milatović Ostroški imao brata blizanca da li bi i u tom bratu pulsiralo srce Srboslova www.srboslov.info?

  MILATOVIĆ: - Naravno. Srboslov je jaka srbska platforma.

   S. J. : - Mnogi su na svom životnom putu, posrnuli, posustali, sagli se,poklekli i odustali, ne sluteći da onom ko poklekne, preostaje samo da kleči.

  MILATOVIĆ: - Slabi posrnu, jaki nastave i izdrže do kraja, svog ili protivničkog. One koji stalno kleče uopšte ne teeba kritikovati nego samo žaliti i prezirati!

    S. J. : - Oduvek ste lažnim prijateljima , koji svaki čas presvlače svoje zmijske košuljice, ostavljajući svoje zmijske svlakove i zmijarnike , uvek palaćajući jezikom mržnje, imali i protivotrov- istinu.

   MILATOVIĆ: - Istina je uvek pobednik protiv svih laži, pojedinačnih i kolektivnih. Onaj ko hoda  svetlonosnim putem istine postaje aristokrata neba po ovozemaljskoj plakaonici i u svako doba dana i noći živa gostoprimstvo i Boga i siromaha istovremeno, a sa tim moralnim kapitalom kupuje se celo nebo koje je svima nama iznad glava!

   S. J. : - U vreme, kada dželat postaje žrtva, ili žrtva postaje dželat, kad celom svetu preti opasnost od terorista, od hemijskog naoružanja . Kakva je poruka čovečanstvu?

  MILATOVIĆ: - U pamet se ljudi! Postite i ne pijte krv i ne glođite kosti jedni drugima! Ljudski vek je prekratak da bi se bavili nametnutim glupostima koje potiru suštinu čoveka koji je sklop misaonih i duhovnih konstelacija po meri. Boga. Obrnuto je po meri Satane, a satanizma nam je isuviše ostavila istorija koja je najobičnija krvava enciklopedija, kako je to davno primetio Volter!

   S. J. : -  O životu Srba u iseljeništvu .

   MILATOVIĆ: - Srbi u iseljeništvu su samo bleda kopija najgorih originala u otadžbini. Imanentno tome, imamo i svetlonosnih primera, baš kao i u otadžbini.

   S. J. : - O Hagu , o vašem prijatelju Vojislavu Šešelju .

  MILATOVIĆ: - Šešelj je moj kum. Krstio mi je dve kćerke. On je postao paradigma simbola otpora novom svetskom totalitarizmu. Šešelju u Hagu davno sam poručio:
Pored ovih haških faca
Mengele je bio mala maca,
a stoglavoj aždaji bez imena
Adolf Hitler nije do kolena!

  S. J. : - O kupovini i nameštanju književnih nagrada.

  MILATOVIĆ: - S obzirom da negujem mentalnu higijenu ne bih se bavio književnom mafijom. Svaka mafija je interesantna samo istražnim organima i policajcima, a književna mafija zaslužuje moje prezrenje.

  S. J. : - O pesmokradicama koje se kite tuđim perjem.

   MILATOVIĆ: - Na hipodromu se nikad ne kladim na Trojanske konje koji ostavljaju magareće otiske po obrazu!

Razgovarala : Slavica Jovanović