Ribarski ratovi u Svetskom okeanu

Početkom ove godine, u različitim delovima sveta bili su zaplenjivani ruski ribarski brodovi. Danas je epopeja «Olega Najdenova» i «Novoazovska» završena. Sa razmakom od nedelju dana oslobođeni su kako onaj u Africi, tako i u Skandinaviji. Vlasnici brodova su dali zaloge, te su brodovi nastavili ribolov.

Podsetimo da je Senegal zaplenio brod Oleg Najdenov u Atlantskom okeanu, te su ga konvoisali na vojnu bazu u Dakaru. Zaplenili su brod tobože zbog nezakonitog ribolova u teritorijalnim vodama Senegala, mada se to desilo kod obala susedne države Gvineje-Bisau. U Dakaru su ruski ribarski brod skoro mesec dana držala mesna vojna lica. Senegal je grubo prekršio međunarodno pomorsko pravo, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije predsednik društvenog saveta pri Rosribolovstvu Aleksandar Saveljev.

- Brod je oslobođen uz zalog od 1 milion dolara, koji mora da bude vraćen, ako senegalske vlasti na sudu ne pruže ubedljive dokaze o kršenju pravila ribolova od strane ruskih ribara.

Međutim, pored sličnosti u zaplenjivanju ruskih brodova, postoje i razlike. Norveška obalska straža, za razliku od senegalske, delovala je u skladu sa međunarodnim pravu, bez primene nasilja. Norvežani su optužili ruske mornare za izbacivanje mrtve ribe u more. Kapetan ruskog broda je izjavio da nije to bilo namerno, riba se našla u moru zbog kvara u otvoru za odliv vode. Posle isplate novčane kazne brod je napustio luku, te je nastavio ribolov.

Rast prisustva ruskih ribarskih brodova van predela svojih teritorijalnih voda povećava rizike neosnovanih optužbi za kršenje pravila ribolova i nastanka spornih situacija. Zapadna Afrika, kod čijih obala je zapljenjen ruski brod Oleg Najdenov, u tom smislu je očiti primer, - istakao je Aleksandar Saveljev.

- Skoro 20-dnevno zarobljeništvo svedoči o jakoj konkurentnoj borbi za riblje resurse u tom regionu Atlantika, kod zapadne obale Afrike. Stvar je u tome što se ruski ribari vraćaju u tradicionalne rejone ribolova za rusku, ranije, sovjetsku flotu. Danas, na prostorima Svetskog okeana, daleko od Rusije, oko 70 ruskih brodova se uspešno bavi ribolovom. Protekle godine su naši ribari van ruske ekonomske zone ulovili 620 hiljada tona ribe. To je veliki obim. Prirodno je, da to nikoga nije obradovalo. Tamo i bez nas ima puno konkurenata. Osnovni igrači su evropske, kineske i druge azijske kompanije.

Zapadna Afrika je region, gde se nalaze mnoge zemlje, koje imaju bogate riblje resurse, a nemaju svoju savremenu ribarsku flotu. Istovremeno su za priobalske afričke države karakteristične korupcija i zavisnost od strane pomoći. Među njihovim kreditorima su zemlje, koje se takođe bave ribolovom u tom regionu. Danas u rejonu Zapadne Afrike lovi ribu još oko 10 ruskih ribarskih brodova. Rosribolovstvo je potpisalo međuvladine sporazume o ribolovu praktično sa svim državama tog regiona. Činilo bi se, da ne bi trebalo da dođe do problema. S druge strane, među samim afričkim zemljama nisu uvek regulisana pitanja podele teritorijalnih voda. Ti zadaci moraju da budu rešeni što pre na najvišem državnom nivou, jer bi se u drugom slučaju svaki strani brod mogao naći u sličnoj situaciji.

U međuvremenu, u ruskom MIP računaju da Senegal neće dopustiti ponavljanje takvih nepravnih slučaja s ruskim mornarima. U Moskvi se nadaju da će senegalski partneri rešavati sporove u skladu sa normama međunarodnog prava i sporazumima između vlada Rusije i Senegala.

Lada Korotun,