Tadžikistansko-kirgiska granica: ko će razvezati čvor problema?

Dušanbe i Biškek pokušavaju da regulišu situaciju na tadžikistansko-kirgiskoj granici. U protekle dve nedelje, na 4 od 5 stražarnica blokirano je kretanje automobila i ljudi. Ekonomske gubitke snose obe države.

Prema podacima tadžikistanskih carinika, situacija na granici s Kirgizijom u rejonu Ferganske doline ostaje problematična. Samo sa kirgiske strane blizu stražarnice se nalazi oko 200 automobila. Većinom je roba tadžičkih proizvođača, pošto je Kirgizija zatvorila granicu za sve bez izuzetka. Tako čvrste mere izazivaju nedoumicu u Dušanbeu, - kaže šef predstavništva istraživačkog Fonda «Evroazija» u Tadžikistanu Ravšan Abdulajev.

- Najteži teret snose upravo civili. Već se nagađa da će se osetiti manjak namirnica kako u tadžikistanskoj tako i u kirgiskoj prigraničnoj zoni. Zato je najveći problem da ljudi ne ostanu bez neophodnih namirnica i materijala za ogrev stanova.

Od spuštenih rampi obe države imaju ekonomske gubitke. Prema zvaničnim podacima, godišnje zajedničku granicu pređe oko 15 hiljada automobila. Prema rečima zamenika direktora Centra za strateška istraživanja pri predsedniku Tadžikistana Sajfuloa Safarova, tadžikistanska strana je spremna na dijalog, pitanje je da li su susedi raspoloženi za to.

Situacija na tadžikistansko-kirgiskoj granici se zaoštrila posle incidenta od 11. januara, kada je došlo do konflikta između graničara dve zemlje na jednom delu granice. Usled puškaranja, koje je trajalo više od jednog sata, 8 graničara je bilo ranjeno. Ti događaji su posledica neregulisanih graničnih sporova. Skoro trećina tadžikistansko-kirgiske granice sve do sada se smatra nedemiltarizovanom. Pokušaji usklađivanja spornih zona ne uspevaju, smatra bivši ambasador Kirgizije u Tadžikistanu, bivši sekretar SB Miroslav Nijazov. Prema njegovom mišljenju, dijalog između dve strane treba da vode lideri država.

Kako ističu eksperti, i Biškek, i Dušanbe su morali da rešavaju granična pitanja odmah posle raspada Sovjetskog Saveza, ali se taj problem stalno odgađao. Ako strane ne usklade sporne stvari, moglo bi da dođe do negativnog razvoja događaja, smatra kirgiski političar i diplomata Mirosloav Nijazov.

- Važno je da predsednici na kraju sednu za pregovarački sto. Uvek sam tvrdio da je Ferganska dolina detonator socijalne eksplozije u čitavom Centralno-Azijskom regionu. Upravo tamo je deficit vode, zemljišta, visoka gustina stanovništva, teška socijalno-ekonomska situacija. Zar to nije jasno? Ferganskoj dolini treba dodeliti poseban status i ozbiljno prići tom pitanju, ako ne želimo rat.

Pitanje - hoće li uskoro kirgiska strana otvoriti stražarnicu na granici, ostaje za sada bez odgovora. Vlasti tu temu ne komentarišu. Nada ipak postoji, jer u poslednjem konfliktu nisu učestvovali civili iz prigranične zone.

Galim Fasthutdinov,