Promena klime na Zemlji će stvoriti nove oblike života

Zbog promene klime na Zemlji čovečanstvo može da izgubi 30% vrsta flore i faune. Povećanje temperature, pretvaranje većih teritorija u pustinje, gubici vode zbog globalne promene klime na planeti, - to su glavni uzroci smanjenja biološke raznovrsnosti. Poslednja istraživanja svedoče da kod obala Severne Amerike, gde su temperaturni skokovi naročito primetni, broj lososa se poslednjih godina smanjio nekoliko desetina puta. U narednim godinama mogu zauvek nestati koralni rifovi. Visoke temperature vazduha oduzimaju im hranljive supstance, što vodi gubljenju boje i uginuću. Smanjenje padavina i povećanje sušnih perioda u Australiji stavlja na rub izumiranja mnoge vrste torbara, među njima i kengure. Sušnija i manje predvidljiva klima u Africi južno od Sahare bitno je smanjila mesta za život slonova.

Zbog promene klime zauvek mogu da nestanu i neki elementi reljefa. Počeo je da se razara ekosistem alpskih livada, koje naglo zamenjuju šume. Alpska lepa kata, crni šaš i druge livaske trave ne mogu da opstanu u senci drveća. Zbog toga biljke, koje su postojale vekovima, mogu da se sačuvaju samo na manjim delovima livada.

Naučnici su konstatovali da su neke otpornije vrste migrirale prema polovima radi održavanja neophodne životne sredine, kaže predavač Moskovske poljoprivredne akademije "Timirjazev", bilog Sergej Kručina.

- U Moskovskom regionu su se pojavile južne vrste insekata, među njima ima i štetnih. Vidan je porast obolenja kod biljaka, i to karakterističnih za južne regione. Može da se govori da južne toplotoljubive životinje i biljke polako migriraju prema Severu. U Centralnom regionu svaki vlasnik vikendice zna da uspeva i grožđe, kao i južne voćke.

Poslednja istraživanja svedoče da se najviše promena klime oseća u visokim prostranstvima. Primetno se smanjila površina morskog leda, kao i teritorije širenja sezonskog snežnog pokrova. Sve to negativno utiče na severne životinje, priča koordinator projekta za očuvanje biološke raznovrsnosti Arktika Svetskog fonda divlje prirode Rusije Mihail Stišov.

- Stradaju pre svega morževi i beli medvedi. Na primer, beli medved se navikao da lovi među santama leda, zato je leti za njega kritični period. Hrani se sitnim glodarima, pokušava da razara ptičije kolonije i sve češće dolazi u naselja. To povećava verovatnoću susreta sa čovekom i mogućnost konfliktnih situacija, koje vode smrti i ljudi, i medveda. Otprilike ista je situacija i s morževima. Postaje im sve teže. Oni su takođe ledena vrsta, koja veoma nerado izlazi na obalu.

Povećanje temperature je sposobno da utiče ne samo na razmere ledenog pokrova Arktika. Prema poslednjem istraživanju, otopljavanje na Zemlji će voditi tome da će svi krupni mesožderi postepeno smanjiti svoje razmere. To se već jednom desilo otprilike pre 55 miliona godina. To je bio period najvećeg naglog otopljavanja od vremena izumiranja dinosaurusa. Naučnici pretpostavljaju da su se životinje smanjile zbog nedovoljne ishrane: pri visokom nivou ugljendioksida biljke su manje hranljive.

Savremena istraživanja svedoče da će se današnje klimatske promene odvijati dvostruko ili strostruko brže. To znači da životinje i biljke moraju da se brzo menjaju da bi preživele u novim uslovima. Moguć je nastanak novih kombinacija vrsta i zajednica, koji će stvoriti neke ranije nepoznate ekosisteme.

Svetlana Kalmikova,