Virtuelni svet i svet Obame: nema previše razlika

Predsednik SAD Barak Obama obratio se kongresu sa novim obraćanjem, o položaju zemlje. U šestoj godini predsedničkog mandata on je označio mesto Amerike u svetu i gorovio o tome šta joj nedostaje kako bi postala bolja. I šta on, Obama, namerava da učini kako bi ponovo ovaplotio američki san.

Bela kuća pred nastup je intenzivno aludirala da će ovo obraćanje reanimirati sve. Kao, bio je jedan Obama, a sada je postao sasvim drugačiji. Rejtinzi dobinika Nobelove nagrade za mir zaista su pali do nivoa njegovog republikanskog prethodnika Buša mlađeg. Niže je bio samo Nikson. Ali pad do takvih ponora bio bi već kosmička sramota.

Zli jezici već govore da je sve ono o čemu je 44. predsednik govorio u svom „reanimacionom govoru“ moglo da se sazna i iz prethodnog obraćanja. Zato što skoro svo neispunjenje unutarpolitičke zakonodavne inicijative bukvalno su kao spisak preneli u govor iz prethodnog obraćanja. A druge inicijative su još starije. List to potvrđuje izvodima iz Obaminog obraćanja 2010. i 2012. godine. A na unutarpolitički deo govora iz jednosatnog istupanja otišlo je nešto više od pet minuta. Tako malo da niko čak ne komentariše.

Obama je obećao Americi „godinu akcije“, ako treba onda čak bez pomoći kongresa.

On je čak prognozirao republikancima da će otići napred i bez kongresa ako ovaj i dalje bude sabotirao njegove zakonodavne inicijative. Ja, rekao je Obama, više neću čekati republikance za poboljšanje ekonomskog stanja u zemlji.

- Amerika ne stoji u mestu, kao što nemam nameru to da činim ni ja. Zato ako mogu na svakom mestu i u svakom trenutku da činim korake za proširenje mogućnosti za još veći broj američkih porodica bez usvajanja zakonodavstva, ja ću to činiti.

Ova izjava je nešto poput izjave o prelasku na „ručno upravljanje“. Mada ovde takođe nema ništa novo. Skoro od reči do reči Obama je govorio isto u obraćanju 2012. godine: Sa kongresom ili bez njega ja ću delovati kako bih pomogao napretku ekonomije.

Predsednik zaista može da unosi izmene u nivo cene rada, metode profesionalne pripreme, socijalne programe pomoći i ostalo svojim „izvršnim ukazima“. Ali to će se ticati samo federalnih službenika, tačnije nekoliko hiljada ljudi. Dok u SAD ima na desetine miliona onih kojima je to potrebno.

Obama je obećao Americi put u Soči na zimsku Olimpijadu i mnogo zlata.

Konačno, Obama je obećao da će zatvoriti zatvor u bazi Guantanamo. Obama preti da će ga zatvoriti od svoje prve izborne kampanje 2008. godine.

Slušajuči Obamu svet je trebalo da se uveri da (citat iz Obaminog govora) „upravo zahvaljujući američkoj diplomatiji“ i čvrstom stavu pošlo je za rukom da se započnu pregovori o sirijskom regulisanju, da se započne uništavanje sirijskog hemijskog oružja, da se dogovori o prekidu iranskog nuklernog programa. Ovakve tvrdnje u najmanju ruku nisu sasvim skromne. Pošto, čak po priznanju američkih listova, ni konferencija Ženeva-2, ni početak zatvaranja iranskog nuklearnog dosijea, ni kontrola sirijskog oružja za masovno unitšenje ne bi bili mogući bez predloga i teškog rada Rusije. A reforma programa globalnog praćenja ne bi bila moguća (čak u skraćenom vidu) bez raskrinkavanja Edvarda Snoudena. Tako da su zasluge Obamine administracije čisto virtualne.

Obama je obećao regulisanje nuklearnog problema Irana, podršku demokratiji u Ukrajini i umerenoj sirijskoj opoziciji. On je obećao da će reformisati ANB i ojačati savez sa Evropom.

- Naš savez sa Evropom ostaje najtvrđi od svih koje je poznavao ovaj svet. Od Tunisa do Burme podržavamo one koji su spremni da rade teško na izgradnji demokratije. U Ukrajini se zalažemo za pravo slobodnog i mirnog izražavanja mišljenja i posedovanja prava glasa prilikom određivanja budućnosti zemlje.

Treba priznati da se po ukrajinskom pitanju bar promenio ton. Sada administracija više ne podržava bez pogovora opoziciju. Očigledno profašistička i nacionalistička stremljenja njenog jezgra su postala očigledna Vašingtonu.

Ni jedno drugo predsedničko istupanje Bela kuća ne uređuje, ne doteruje, ne proverava sa takvom pažnjom kao predsednička obraćanja. I ako bi se predsednički mandat držao na patosu i govorničkoj veštini, za Obamu bi čovek mogao da se ne brine. Sa tačke gledišta patetike i govorničkog izvođenja to je bilo remek-delo. Ako se ne uzmu u obzir činjenice. I takve sitnice kao neispunjenja obećanja.

Andrej Fedjašin,