Novi standardi i mišljenje učitelja

Prema rečima autora koncepcije novog „metodskog kompleksa u vezi sa istorijom Rusije“ za srednju školu, nove udžbenike će pisati uzimajući u obzir i iskustvo samih predavača.

Pobednik takmičenja „Učitelj godine“ Andrej Lutkin je rekao za „Glas Rusije“ da tokom mnogih godina, koliko on predaje istoriju, često se susretao sa problemom raznih tumačenja udžbenika istorije. I predavači moraju uglavnom da se samostalno snađu u takvim situacijama. Sada će se situacija izmeniti:

- Napravljen je novi kompleks u vezi sa istorijom Rusije od drevnih vremena do današnjih dana. Ako se ovaj period posmatra vrlo pažljivo, tamo su navedeni i neki sporni momenti, iz perspektive današnje nauke. Ako današnja koncepcija bude realizovana tačno tako kako je zamišljena u vidu savremenih udžbenika sa dobrim ilustracijama i uz upotrebu pravilnog klasičnog ruskog jezika, uz mogućnost da se koriste ne samo udžbenici, već i odgovarajuće informacione tehnologije, onda se časovi neće koristiti samo za izučavanje nekakvih kanona. Već naprotiv, da se zajedno sa decom razmišlja o tome šta se zapravo desilo, bilo to dobro ili loše.

Pretpostavlja se da osim udžbenika, uz svaki problematičan siže bude izdata i specijalna brošura. U njima bi trebalo da bude opisana savremena i argumentovana interpretacija. Prilično se često javljaju pitanja u vezi sa nekim temama kao što je na primer epoha Josifa Staljina ili rezultati Velikog otadžbinskog rata u vezi sa istorijom jedne ili druge teritorije. Ovde nisu uvek isti odgovri iz regionalne i federalne perspektive. Savršeno je jasno da je za školsku nastavu potreban nekakv zdravi kompromis, koji bi zadovoljio sve. I to je jedan od važnih zadataka za one koji pišu udžbenike.

Neki liberalno orijentisani predavači izražavaju svoje bojazni povodom mogućnosti da novi kurs istorije može da bude protumačen kao nekakv „neostaljinizam“ ili da on propagira nekakvu velikodržavnost. Ovo se javlja u vezi sa tim, što autori nove koncepcije govore potpuno pravedno o neophodnosti vaspitanja omladine u duhu patriotizma, u tom smislu i kroz istoriju. A to se inače odnosi na svaku državu. Pri ovome, liberalni predavači, iako izražavaju svoje bojazni, ipak ne navode gde se to može videti veza između priznanja precima za sve učinjeno i „neostaljinizma“.

Neki predavači smatraju da ne bi trebalo završiti kurs sadašnjim godinama. Njihov glavni argument leži u tome da još nije došlo vreme da se daje objektivna ocena savremene istorije. A sa druge strane, profesionalni istoričari imaju drugo mišljenje. Posle šok terapije 90-tih godina prošlog veka koja je dovela do masovnog osiromašenja i praktično do početka građanskog rata, sledeća decenija i lideri su u mnogo čemu ispravili dramatične greške postsovjetske krize.

Ilija Harlamov,