POZNATI PISCI UČESNICI PRVOG SVETSKOG RATA

„S obzirom na to  da sam bio u mnogim ratovima, siguran sam da imam predrasudu i nadam se da sam pun predrasuda .Ali čvrsto je uverenje pisca ove knjige  da se u ratovima bore najdivniji ljudi koji postoje, ili, ako hoćete,samo ljudi koji su sve  divniji ukoliko ih srećete bliže mestu gde se vode borbe.Ali ratove stvaraju , izazivaju i započinju isljučivo ekonomske suprotnosti, a vode ih svinje koje nastoje da izvuku korist  iz njih. Smatram da sve  one ljude koji teže da pomoću rata dođu do profita i koji pomažu da se on izazove , treba već prvoga dana rata  da pobiju ovlašćeni predstavnici  lojalnh građana  njihove zemlje koji će ratovati.”

(Ernest Hemingvej   30 .juna  1948. g. u  Finka Virdžija, San Francisko de Paula, Kuba,  u predgovru  jednog izdanja   romana „Zbogo oružje“ ).

U Prvom  svetskom ratu učestvovalo je na stotine pisaca i  drugih umetničkih stavarlaca diljem planete boreći se na bojnom polju kao pripadnici jedne od zaraćenih strana.

Napozantijim od njih dajemo spomen ovu.

1.  Ernest Hemingvej (1899-1961 ).  

Slavni američki nobelovac služio je kao  šofer dobrovoljac  u Crvenom krstu vozeći kola hitne pomoći  kao jedan od 23 pozanta  američka pisca .Želeo je da ide na front, ali dugo je odbijan zbog slabog vida.

Posle prelaska savezničkih trupa reke Pjave na italijanskom frontu ,bio je zadužen za raznošenje obroka vojnicima u rovovima.

U avgutu 1918.g.biva   ranjen  prilikom spasavanja ranjenog snajperiste.

U bolnicu su ga dovezli sa 26 rana, a ukupno je na svom telu nosio 200 ratnih ožiljaka.

Tu u bolnici Hemongvej se upoznao Agnse fon  Kurovksih  u koju se zaljubio. Smatra se da je nju uzeo kao prototip  za glavnu junakinju u romanu „Zbogom oružje „.U Milanu su mu operisali nogu  i umesto kolena mu ugradili aluminijsku protezu. Otac je Hemingveja naučio da ziždi kad ga nešto boli.

Posle njegovog  povrataka u SAD, njujorške novine su pisdale da je Hemingvej prvi Amerikanac koji je bio ranjen na italijanskom frontu.

Kralj Italije  je odlikovao   Hemingveja „ srebrnom medaljom  za hrabrost“i „Italijanskim vojnim krstom „.

2.Somarset Mom (1874-1965 )

 Engleski  pisac služio je u vreme Prvog svetksog rata  u britanskom Crvenom krstu i tako ušao u spisak „Pisaca, vozača  automobila prve pomoći „ u kojemu  su bila 23 poznata američka i britanska književna stvaraoca .

2.  Erih Maria  Remark (1898-1970 )

 Nemački pisac, bio je pzvan u vojsku sa 18.godina.U junu 1917.g. je ranjen u levu  ruku i nogu i dospeva u bolnicu u kojoj ostaje do kraja rata.

Utiske iz rata je opisao u romanu „Na zaapdu ništa novo“ koji mu je doneo svetskiu slavu i veliko bogatstvo.

4.Džon Tolkin (1892-1973)

 Engleski psac ,dospeo na front na samom početku rata, 1915.Služio je u puku  sa činom drugog  poručnika.Vrlo teško je preživeo rastanak sa suprugom Edit  i u pismima koja joj je slao opisao je dtaljno tešku vojnu službu i promenljivu ratnu sreću,mrzeći rat iz dna duše.

Godine 1918.je govorio da su  praktično svi njegovi  bliski prijatelji bili mrtvi.

Godine 1916. Tolkin  je prekomdovan na  na  front u Fracuskoj  gde se borio u sasatvu 11. bataljona  Britanskog ekepedicionog korpusa i pod utiskom tog prelaska na kontinent   je napisao pesmu  „Jednooko ostrvo „.

S namerom da   svojoj ženi Editi dočara  prekomandu i dlovanje po liniji Zapadnog fronta,Tolkin je izmislio specijalni kod  koji je korisitio u svojim pismima njoj.

U oktobru 1916.razboleo se od  groznice, a u novembru je otpušten iz  vojske posle čega se vraća u Englesku.

5.Aleksander Blok (1880-1921 )

Ruski pesnik, 1916. je pozvan  u vojsku, rod inženjerije, Sveruskog Zemaljskog Saveza, vojna pošta :negde u Belorusiji.Prema  pesnikovom sosptvenom priznanju  i pismima koje je slao majci, redova Bloka su u vojsci najviše  intersovali konji.

6.Volt Dizni, (1901-1966 )

Američki scenarista i animator,još dok je bio  sasvim mlad momak je želeo da kao dobrovoljac ide na front.U školi je crtao katikature  i slikao različite motive  na vojne teme.

Kao i  Somarest Mom ,postao je jedan od 23 američka  i britanaska   stvaraoca  koji su na frontu  vozili kola  hitne pomoći .

7.Nikolaj Gumiljov (1886-1921 ), ruski pesnik, prvi muž Ane Ahmatove,pošao je na front kao doborovoljac još na samom početku rata, 1914. godine.

Vojnu obuku je stekao u Lejb-Gvardiji Uljanskog Njegovog veličanstva  puka.

Njegova jedinica je u novembru 1914. prešla  u Južnu Polinu.

Gumiljov je  za vojne zasluge odlikovan Georgijevskim krstom 4. stepena za briljantno sprovedno noćno izviđanje  uoči bitke 1915.g., što mu je donelo i unapređenje u viši čin, ali  i tešku prehladu zbog koje je morao mesec dana da odleži u bolnici u Petrogradu, a kad je ozdravio, ponovo se vratio na fornt.

8.Aleksej Tolstoj (1883-1945 )

 Ruski  grof i pisc,pošto je zbog bolesti očnog živca proglašen nesposbnim za vojsku,služio je kao  ratni dopsnik.

9. Mihail Zoščenko (1895-1958 )

Popularni  ruski satiričar,u martu 1916. g .je  raspoređen je u sastav jedinice za popunu 16.Mingrelskog  Njegovog carskog veličanstva Velikog knjaza  Dimitrija Konstatinoviča  puka Kavkaske greandirske divizije.Po činu je bio mlađi oficir  komande jedinice  puškomitraljezaca.

10.Jaroslav Hašek (1883-1922 )

 Češki pisac,homrista i satiričar, autor besmrtnog „Dobrog vojnika Švejka „ jednopg od najčitanijih štiva na ratne teme ,u vreme Prvog svetskog rata borio se na frontu kao pripadnik tri armije :Austro-Ugarske, Čehoslovačkog  korpusa i Crvene armije.

Njegov borbini put je bio dug i složen.Najveći deo rata proveo je u Uktarjini, u Galiciji i u Kijevu.

11 .Sergej Jesenjin (1895-1925 )

 Omiljeni ruski pesnik je 1916. g.dobio poziv za odlazak na front.Intrevencijom svojih uticajnih prijatelja raspoređen je kao redov sanitetskog voda   u Carskoselskom vojno-sanitarnom vozu No-143 Njenog imperatorskog veličanstva carice Aleksandre Fjodorovne .

12. Gabriel  D' Anuncio (1863-1938)

 Itajinaksi pisac i političar,učestvovao je u Prvom svetkom ratu od 1915.g. do 1918. ,na početku u avijaciji, da bi posle ranjavanja bio prekomadovan u pešadiju  napredujući do čina majora.

Posle rata je postao jedan od lidera   italijanskog nacionačističkog pokreta , a od 1919. e  u biskim odnosima sa  fašističkim diktatorom Benitom Musolinijem.

13. Gijom Apoliner (1880-1918)

 Franuski pesnik modernista,rodonačelnik novih umetničkih tendenija, na prve decenije  HH veka ,kao doborovoljac se priključio francuskim trupama na samom poečtku rata 1914.

Svoju ratnu avanturu je shavtio kao idelanu šansu za nove podsterke duhu  nadhnuća za  svoje  pesništva.

Nakon ranjavanja  1916. g.prelazi u Pariz na lečenje gde ga je pokoljenje budućih dadaista i nadrealista priznalo za  svog kuratora.

Godine 1917.g.piše burlesku „Bista Tiresije „ u modernističkom duhu i tako je Gijom Apoliner kao inspirator „novog duha „ u stavralaštvu  postao poznata ličnost u svetu umetnosti.

14.Anri Barbis (1873-1935)

 Fracuski pisac, leve idejne orijenazcije,kao dobrovoljac od 1914. g. u sastavu francuskih oružanih snaga vojuje protiv Nemaca, a 1915. biva ranjen.

Postao je poznat po romanu „Oganj „(Le Feu) koji objavljuje 1916. g. na temu  rađanja revolucionarne svesti masa u vreme Velikog rata.