Sakrijte «Gorski vijenac» na neko sigurno mesto, dok još nije kasno

Otkako su nemački zvaničnici bez okolišanja postavili sedam uslova za dalje približavanje Srbije Evropskoj uniji, među kojima je bio i onaj uslov da Srbi moraju da promene svoju svest, od tada je taj proces preumljavanja poprimio histerične razmere, jer je juče tužiteljka Haškog tribunala ustvrdila da je Petar Petrović Njegoš - ratnohuškački pisac koji je zagovarao genocid.

I što je još zlokobnije, ona je praktički i Njegoševe poklonike koji recituju njegove stihove takođe optužila za isto zlodelo. Iz toga proizilazi da bi „Gorski vijenac“ mogao da bude poistovećen sa Hitlerovim „Majn Kampfom“, a svaki Njegošev čitalac koji naglas prozbori neki njegov stih – bio bi takođe proglašen za zločinca.

Na takav sumorni zaključak navodi najsvežiji slučaj iz haške sudnice sa suđenja Radovanu Karadžiću, gde je tužiteljka Gustavson opširno citirala stihove iz «Gorskog vijenca», i to dijalog vladike Danila i Vuka Mićunovića, u kojem se po njenom mišljenju poziva na etničko čišćenje. Ona je time Njegoša predstavila kao inspiratora, a Karadžića koji je recitovao Njegoševe stihove, kao izvršioca zločina.

Naravno, ovo je samo logičan nastavak pokušaja promene svesti i celokupne srpske istorije, koji je započeo sa tvrdnjom zapadnih istoričara da je Gavrilo Princip bio gnusni atentator, a ako se nastavi pasivno posmatranje takvih stremljenja, onda je gotovo izvesno da će pre ili kasnije na optuženičkoj klupi Haškog tribunala da završe i Karađorđe zbog prekoračenja dozvoljene samoodbrane, kao i Miloš Obilić za nedozvoljeno posedovanje hladnog oružja, dok će jedino možda Vuk Branković biti posthumno predložen za Nobelovu nagradu za mir, zbog pokazane tolerancije prema ljudima druge vere i nacije.

Međutim, iako se na prvi pogled takav razvoj događaja može učiniti donekle duhovit, stvarnost je daleko ozbiljnija, jer se u domaćoj javnost sintagma „o potrebi promene svesti“ čuje sve češće i to u najrazličitijim prilikama - od političkih intervjua, pa čak do sportskih događaja, što sve zajedno ukazuje na dosledno ispunjavanje postavljenog nemačkog zahteva.

Setimo se samo nekih slučajeva u kojima se javno pominjala nužnost promene u umovima ljudi. Prvo je vicepremijer istakao značaj «promene načina razmišljanja i stvaranja novog vrednosnog sistema u Srbiji», a zatim je nedavno izjavio da«najveći problem leži u tome kako promeniti samu svest Srba». To je ponovio i ministar finansija, kada je izjavio da «predstoji veliki posao na promeni svesti». A potom se ta famozna parola pojavila čak i tamo gde je nikada ne biste očekivali, kao recimo u vokabularu ministra omladine i sporta, koji je takođe doslovno kazao da je u Srbiji «potrebna promena svesti društva».

I mada se ta promena svesti u pravilu predstavlja u pozitivnom kontekstu, ostaje činjenica da se ona u tumačenju nemačkih parlamentaraca pre svega odnosi na promenu svesti prema srbskim nacionalnim interesima, vekovnom sistemu vrednosti i kulturnom identitetu.

Prema tome, sudeći po najnovijoj optužbi haške tužiteljke, koja samo zastupa svoje moćne zapadne nalogodavce, čini se da je posle srpske prošlosti, sada došla na red da se kriminalizuje i narodna književnost, pa neće biti nimalo čudno ako novi uslov iz Brisela bude i zabrana Njegoševih stihova, na kojima su čitave generacije oblikovale svoju svest. Zato sakrijte na vreme svoj primerak «Gorskog vijenca» na neko sigurno mesto, dok ga nisu zabranili. U ime evropskih vrednosti.

Ratko Paić,