EU štiti Hrvatsku od Švajcarske?

Ministarstvo pravde u Bernu saopštilo je da Hrvati više neće imati slobodan pristup tržištu rada u Švajcarskoj. Radi se o tome da Švajcarska za sada odbija da potpiše sporazum sa Zagrebom, svega nedelju dana nakon referenduma na kome su se Švajcarci izjasnili za suzbijanje imigracije iz država članica Evropske unije. „U Švajcarskoj živi 23 odsto ljudi koji su došli iz drugih zemalja.

Bez njih bi nam bilo mnogo bolje“, tvrdi predsednik desničarske Narodne stranke Toni Bruner. Reči gospodina Brunera komentariše dr Anđelko Milardović, politikolog i naučni saradnik Instituta za Evropske i globalizacijske studije iz Zagreba:

- To što je dotični gospodin izjavio, deo je političko- ideološkog diskursa anti-imigracionih stranaka u Evropi, uključujući tu i Švajcarsku. Samo, kada bi se testirale te njegove reči u realnom životu, onda se postavlja pitanje- ko bi radio trećerazredne poslove u odnosu na gospodu Švajcarce, kada ne bi bilo stranaca. Ne zaboravimo da je najčešće ove strance upravo nužda prisilila da obavljaju ove poslove. Prema tome, ovaj čovek priča čiste gluposti.

Inače, građani Švajcarske mogu da donesu odluku na referendumu, direktno, bez posredovanja političara. Takav bi sistem mogao biti dobar ako bi se donosile samo društveno odgovorne odluke, ali, građani lako mogu da donesu i pogrešnu odluku. Iako je švajcarska vlada svoje građane pozvala da zaokruže „ne“ na referendumu, oni nisu poslušali vladu i doneli su odluku da se ograniči izdavanje boravišnih i radnih dozvola stranim državljanima.

Pored emigranata, u Švajcarskoj radi veliki broj ljudi koji živi u nekoj od susednih zemalja, posebno na nemačko-švajcarskoj ili nemačko-francuskoj granici . A to znači da Švajcarska nudi radna mesta, a Nemačka ili Francuska obezbeđuju radnu snagu.

Za Švajcarsku je, ipak EU svakako najvažniji trgovinski partner. Oko 75% švajcarskog uvoza potiče iz zemalja Evropske unije. Sa druge strane, više od polovine ukupnog izvoza iz Švajcarske- zemlje banaka, skupih satova, čokolade, sira i lekova završi na evropskom tržištu. Brisel takođe vrlo dobro zna kakav je značaj Švajcarske za Evropsku uniju, jer, EU više izveze u Švajcarsku nego što odatle kupi. Imajući sve ovo u vidu, gospodina Milardovića pitamo kako će se po njegovom mišljenju novonastala situacija razvijati i kako će se odraziti na Hrvatsku, najmlađu članicu EU?

- Jedan od problema direktne demokratije je da se na referendumu mogu postavljati takva pitanja koja, u ishodu, mogu biti kontraproduktivna za društvo i za zajednicu.

Švajcarska je dosta oslonjena na EU. Reakcija Evropljana je naravno takva da će, štititi Hrvatsku kao članicu EU. U suštini, kada oni to ne bi uradili, onda bi proizveli presedan i srušili bi načelo slobode kretanja stanovništva, što je jedno od osnovnih načela EU.

Tako da će švajcarska vlada morati da koriguje stavove koji proističu iz direktne demokratije, jer koliko god ona bila direktna, onda imate ove druge mehanizme izvršne vlasti i parlamenta, koji su „korigujući instrumenti“. Oni sada nastoje da se iskobeljaju iz ove situacije koju su sami proizveli, naravno, precizno kao „švajcarski sat“.

Da zaključim, sada iza hrvatske ministarke inostranih poslova Vesne Pusić stoji EU. Nije važno koliko smo mi sitni, mali, već je važno šta se na nama primenjuje, kao na delu tog čitavog sistema.

Ali i u samoj EU se očigleno boje navale neobrazovanih i siromašnih migranata iz Istočne Evrope. Aktuelna istraživanja pak pokazuju nešto drugačiju sliku: iako su doseljenici uglavnom obrazovani, preko polovine njih ipak radi za veoma niske plate. To u krajnjem ishodu dovodi do opšteg smanjivanja cena rada, pothranjuje strahove i podstiče odbrambene reakcije. Desno orijentisane, populističke snage, koriste ovakve okolnosti i upravo zbog toga nacionalisti jačaju u mnogim državama Evrope. Pitamo gospodina Milardovića za njegovo viđenje situacije?

- Mnogo evropskih politikologa i filozofa ima pesimistične stavove u odnosu na EU, ako se ovako nastavi. Zbog toga što se čitave generacije ljudi, koji su došli iz različitih delova sveta, ne integrišu, već se stvaraju paralelna društva. Na primer, u Francuskoj, u Parizu, gotovo je neverovatno da ljudi koji su tamo rođeni, da njima Francuska ništa ne znači i oni odrastaju tako da sada odlaze da se bore u Siriji. To je nešto što pokazuje na duboke rascepe i nepoverenje između domaćeg stanovništva i onih koji su došli pre 10, 20 ili čak 30 godina. Između onih koji se nisu integrisali i lokalnog stanovništva, podignuti su visoki zidovi i kako se sada tu postaviti? Tri su modela bila: integracija, asimilacija i multikulturalizam. A ovaj treći, multikulturalizam je kao model propao i zato „Hantingotonovski“ rečeno, govorimo o mogućem „sudaru civilizacija“ ili internom ratu kultura u Evropi, ako se nešto ne promeni. I zato smatram da su ovi izbori za Evropski parlament presudni.