Koncentracioni logor Crveni krst: simbol bola i nade

Sećanje na Drugi svetski rat, na njegove žrtve i pobednike, brižljivo čuvaju stanovnici srbskog grada Niša. Ovde, u trećem po veličini gradu republike, delovao je nacistički logor Crveni krst. Svakog februara stanovnici Niša dolaze u bivši logor da odaju poštu svima koji su im nekada poklonili nadu u život. Među onima kojih se sećaju su Srbi, a ima i Rusa.

Crveni krst je bio prvi od 2 koncentraciona logora koji su delovali na teritoriji bivše Jugoslavije. Otvoren 1941. godine, prvo je bio namenjen ratnim zarobljenicima. Zatim je postao punkt za srpske Jevreje i Rome od kojih su mnogi ovde bili surovo ubijeni. Ipak kasnije u logor su počeli da dovoze i Srbe, Bugare, Rumune, Čehe, Ruse – sve koji su živeli u okupiranoj Jugoslaviji. Za skoro 4 godine postojanja kroz Crveni krst je prošlo više od 30 hiljada logoraša, i mal te ne polovina njih nikada se nije vratila kući, rekao je za Glas Rusije naučni saradnik memorijalnog muzeja Logor Crveni krst, istoričar Nebojša Ozimić.

- Zatvorenike iz tog logora su streljali po principu za jednog ubijenog Nemca sto Srba. Odvozili su ih u jedno od predgrađa koje se nalazi nedaleko od logora i zove se Bubanj. Prema raznim podacima, na Bubnju je bilo ubijeno od 12 do 16 hiljada ljudi.

Na maloj teritoriji logora ograđenog masivnom kapijom, betonskim zidovima, bodljikavom žicom i dvema osmatračnicama, odigravala se prava ljudska tragedija koje se i danas dobro seća stanovništvo Niša, nastavlja srbski istoričar.

- Najsvetlija ličnost logora bio je lekar Elizar Pijade. On je bio zatvorenik zato što se aktivno borio protiv nacista. Ali tada niko nije znao da je poreklom Jevrejin. A pošto je bio vrlo dobar doktor, nekada je učio u Beču i dobro znao nemački, čitave godine Elizar Pijade je radio u logoru kao lekar i prevodilac. Nemci su ga često molili da prevede reči onih koje su mučili. Ali njegov prevod uvek je bio u korist zatvorenika. Ovde u Crvenom krstu bile su zatvorene njegova ćerka i nećaka. Ćerka je dospela kao Jevrejka, nećaka kao partizanka. Doktor se nikada nije usudio da kaže da je njihov rođak.

U istoriju koncentracionih logora srbski Crveni krst je ušao kao prvi iz kojeg je u vreme Drugog svetskog rata izvršeno bekstvo. To se desilo 12. januara 1942. godine. Za Srbe upravo taj datum je postao svojevrsna prekretnica rata. Tada od hiljadu odbeglih samo 105 ljudi se našlo na slobodi. A među onima koji su uspeli da se spasu bila su i dva ruska vojnika. Istina, obojica su bila ranjena, i njihova dalja sudbina se ne zna. To da su u logoru bili zatvoreni crvenoarmejci danas je i dokumentarno potvrđeno, nastavlja Nebojša Ozimić.

- Na zidu jedne od samica bilo je urezano rusko prezime Vorobjov. Ono je pripadalo crvenoarmijcu i on je čak ostavio o sebi belešku u niši svoje ćelije. Sada se ona nalazi u našem muzeju i tamo je napisano ne samo odakle je bio rodom, već i ko su mu roditelji. A osim crvenoarmejaca na teritoriji logora su bili oni Rusi koji su u Niš došli posle revolucije u Rusiji i Prvog svetskog rata. Do danas je živa Olga Slavković. Imala je 15 godina kada se desilo istorijsko bekstvo iz logora. A ona je bila ćerka belogvardejca iz Sočija Pavla Bagura.

Logor Crveni krst oslobodili su 1944. jugoslovenski partizani. Pred povlačenje fašisti su spalili većinu zatvorenika. Samo pojedinci su preživeli. Među njima je bio i Miodrag Tripković. Izašavši na slobodu on se priključio ruskoj vojsci i otišao da ratuje za domovinu, seća se veteran.

- Posle oslobođenja iz logora zajedno sa Rusima sam otišao u rat. Zajedno sa njima smo prošli i oslobodili pola Rumunije. Zatim su nam ruske divizije pomogle da pređemo Dunav kod Kladova i stigli smo do Beograda. Onda su se naši putevi razišli. Ostao sam da oslobađam Srbe, a oni su otišli dalje.

1979. godine Crveni krst je bio proglašen za spomenik kulture od posebne važnosti, a na mestu logora otvoren je muzej. Malu izložbu čine ne samo lični predmeti zatvorenika, pisma rođacima, već i fotografije njihovih mučitelja. To je urađeno kako bi ljudi znali ova lica. Jer mnogi od onih koji su se skoro 4 godine iživljavali nad zatvorenicima posle pada logora nestali su bez traga, izbegavši kaznu. A tragična istorija logoraša Crvenog krsta bila je osnova igranog filma jugoslovenskog režisera Miomira Stamenkovića Logor Niš.

Milena Faustova,