Na parlamentarnim izborima će biti određen spoljnopolitički kurs Moldavije

Krajem novembra u Moldaviji će biti održani parlamentarni izbori. Eksperti predviđaju da će se pitanje evrointegracije republike naći u centru predizbornih kampanja svih učesnika borbe za poslaničke mandate. Pri tome uspešnost agitacije pristalica zbližavanja sa EU u mnogome će zavisiti od toga da li će do trenutka glasanja biti uveden bezvizni režim između Moldavije i zemalja Šengenskog sporazuma.

U Moldaviji se smanjuje broj pristalica evrointegracija. Prema podacima ispitivanja javnog mnjenja koje je organizovala Slovačka atlantska komisija, za 4 godine broj anketiranih koji žele zbližavanje sa EU smanjio se sa 55 na 44 odsto. Istovremeno broj pristalica stupanja u Carinski savez uvećan je sa 30 do 40 odsto. Uoči parlamentarnih izbora to su loše vesti za aktuelne vlasti Moldavije, koje su zbližavanje sa EU učinile okosnicom svoje ideologije. Međutim upravo pitanje izbora spoljnopolitičkog orijentira će postati važan element borbe za glasove birača, smatra šef odeljenja za Moldaviju i Pridnjestrovlje Instituta zemalja ZND Sergej Lavrenov.

- Nesumnjivo, to će biti glavno pitanje predizborne kampanje, zato što je ono ključno za koaliciju koja se sada nalazi na vlasti u Moldaviji. Nesumnjivo, ovom pitanju će biti poklonjena osnovna pažnja u predizbornim programima svih učesnika kampanje.

Uvećanje broja pristalica zbližavanja sa Carinskim savezom ide na ruku glavnoj moldavskoj opozicionoj snazi – Komunističkoj partiji. Član njenog CK Mark Tkačuk je već obećao da će na izbore crveni krenuti pod parolama integracije u Carinski savez. Prema rečima Tkačuka, orijentacija na Evropu nema perspektivu, pošto stupanje u EU nije predviđeno ni za jednog člana programa Istočno partnerstvo. Pri tome predstavnik Komunističke partije je napomenuo da Brisel insistira na tome da zemlje koje prave evropski izbor odustanu od drugih integracionih projekata. Zašto problem spoljnopolitičkog krusa igra tako značajnu ulogu u predizbornoj kampanji za Glas Rusije govorio je rukovodilac Centra za stratešku analizu i prognozu Moldavije Sergej Nazarija.

- Kod nas se društvo danas upravo deli po tom principu. Radi se o tome da u velikim zemljama sa ekonomijom koja radi glavni problemi su unutrašnji. Ali u Moldaviji nije tako. Kao prvo, mi smo mala zemlja. Zato više zavisimo od spoljnog faktora nego velike države. Kao drugo, imamo polurazorenu ekonomiju, neke grane su nestale. Zato se nada u preporod vezuje za spoljnopolitički orijentir – Carinski savez ili EU.

Razume se, u samoj EU ima onih koji smatraju da je neophodno podržati moldavske političke snage, orijentisane na evropsku integraciju. Ova pomoć će biti važna podrška za učesnike parlamentarne trke, uveren je Sergej Nazarija.

- Mislim da će Brisel pružati veliku pomoć. U prvom redu Liberalno-demokratskoj stranci Vlada Filata. Takođe će pomoć pružiti i Demokratskoj stranci. Mislim da će Rumuni podržati Mihaja Gimpu iz Liberalne stranke. Smatram da će ove tri stranke sakupiti trećinu glasova birača zajedno. Ali ne više. O tome govore i ankete i po razgovoru sa ljudima se to može shvatiti. A bez pomoći EU neke od njih mogu da ne dospeju u parlament.

Glavni adut u predizbornoj kampanji za pristalice evrointegracije bilo bi ukidanje viznog režima sa EU. Ako ovakva odluka zaista bude doneta do dana glasanja, predstavnici koalicije koja se nalazi na vlasti u Moldaviji mogu da to pruže kao glavni dokaz koristi od evrointegracije. Između ostalog, za Modlaviju bi važnija bila novčana pomoć EU. Ipak, uzimajući u obzir složeno stanje stvari u samom EU, ne treba računati na značajne subvencije Kišinjovu.

Artjom Kobzev,