Periferija EU šalje S.O.S. signal

Skoro istovremeno stigla su dva saopštenja. Mađarska vladajuća partija Jobik organizovala je svoj predizborni kongres u bivšoj sinagogi grada Estergoma. Demonstranti su pokušali da ga osujete, ali policija nije dozvolila. Jevrejske organizacije su izjavile da je Jobik svojim dejstvima uvredio sećanje na Jevreje, proterane iz Estergoma za vreme holokausta. Nisam nacista i antisemita, nemam čega da se stidim, izjavio je predsednik stranke Gabor Vona dok su njegove kolege iz partije uzvikivale antisemitske parole.

Istovremeno dramatični događaji su se dešavali u bugarskom Plovdivu. Ali ovde je džamiju napala gomila nacionalista i fudbalskih navijača. Na zgradu su letele petarde i kamenice. Radi se o tome što muslimanska opština pokušava da vrati preko suda džamiju koja je bila oduzeta u korist države pre sto godina. Uopšte pokušaji muslimana u Bugarskoj da obnove svoja prava na 29 džamija izazivaju neodobravanje bugarske javnosti. U suštini incidenti u Bugarskoj i Mađarskoj su različiti. Ali koren je isti – netrpeljivost. Šta se dešava sada na periferiji EU? Prema mišljenju glavnog urednika lista Rusija u globalnoj politici Fjodora Lukjanova,

- U Evropi se dešavaju raznoliki procesi. Jedan od njih je jasni uspon konzervativizma, čiji je pokretač netrpeljivost prema migrantima, pokušaji zaoštravanja migracione politike. Odraz je bio nedavni referendum u Švajcarskoj, gde su se protekcionistička raspoloženja proširila na susede – Nemce, Francuze.

Ali kao u bogatim zemljama Zapadne Evrope etnička, religiozna ili druga neterpeljivost nastaje iz bojazni srednje klase za svoje blagostanje, u Istočnoj Evropi sve je mnogo gore. Kriza koja je žestoko pogodila mladoevropljane izvela je na političku scenu ekstremizam i populizam, što postaje ovde mal te ne norma. Fjodor Lukjanov ističe:

- Mađarska u tom smislu neobičan je primer obratnog razvoja. Model koji tamo realizuje premijer Viktor Orban pre podseća na postsovjetske zemlje sa autoritarnim naklonom. Partija Jobik nije u vladi, ipak parlamentarna je, predstavljena čak u Evropskom parlamentu. Ona je trn u oku čitave Evrope, zato što postavlja antisemitska pitanja. Savremeni evropski ksenofobi po pravilu nisu toliko antisemite koliko antimuslimani, antiemigranti. Mislim da je rukovodstvu ove partije dosadilo da se sve vreme brani od optužbi za antisemitizam. I rešilo se na ekstremni ispad kako bi se izbavila od negativnog. Samo rezultat će biti suprotan. Naročito održavanje kongresa u zgradi sinagoge, mada i bivše, samo će odati Jobiku antisemitski oreol.

U Bugarskoj se politički sistem nalazi u stanju nazadovanja. Za 7 godina članstva u EU zemlja ne samo da nije napredovala u razvoju, pre je otvoreno degradirala. Na povoljnoj podlozi sveopšteg nezadovoljstva cvetaju ultradesničari, ksenofobija, a spor za džamiju pretvorio se u otvoren pogrom. Desni radikali su sve popularniji u Istočnoj Evropi, oni aktivnije dolaze na vlast.

Naravno, ovi slučajevi ne određuju vektor evropske politike, smatra politikolog. Ali oni signaliziraju na opšte neblagostanje u regionu. Primajući postsovjetske zemlje u evropsku porodicu, Brisel je preuzeo odgovornost za razvoj tolerancije i demokratije u njima. Sada oseća da je preuzeo na sebe dodatno breme.

Gajane Hanova,