Nigde u Evropi ne prate tako pažljivo događaje na Krimu kao u Škotskoj i španskoj Kataloniji. Tamo su za 18. septembar i 9. novembar zakazani referendumi o nezavisnosti. U Autonomnoj Republici Krim 16. marta stanovnici će rešavati pitanje svog statusa posle prevrata i pogroma u Kijevu.
Većina stanovništva poluostrva Krim smatra vlasti u Kijevu nelegitimnim. Vrhovna rada Ukrajine koju su zauzeli vatreni nacionalisti kao prvo je uvela zabranu ruskog jezika kao regionalnog jezika komunikacije u Ukrajini.
Sirene nezavisnosti zbunjuju Katalonce i Škotlanđane već skoro 300 godina.
Prema poslednjim pdoacima anketiranja javnog mnjenja u Škotskoj, tabor „za“ odvajanje će u septembru dobiti od 32 do 37% glasova. Premijer Britanije Dejvid Kameron je, naravno, protiv odvajanja Škotske, mada ma plebiscit Škotlanđana je morao da pristane.
Mi želimo da gradimo zaista ravnopravne odnose sa Britanijom, i nije mi sasvim jasno zašto to ne žele da nam dozvole, kaže lider Škotske nacionalne partije Aleks Salmond.
Pokušavamo da budemo u pitanju krajnje racionalni. Mi želimo da očuvamo monarhijski savez, sačuvamo kraljicu kao poglavara države, sačuvamo socijalni, valutni savez. Ali želimo da kontrolišemo još i oporezivanje, državne troškove. Mi želimo sami da rešavamo da li je nuklearno oružje potrebno našoj zemlji ili nije. Želimo sami da rešavamo da li ćemo krenuti da ratujemo u nezakonitom ratu u Iraku.
U Kataloniji je težnja ka nezavisnosti jača, ali Katalonija je poseban slučaj. Španski ustav je tako napravljen da svaku nezavisnost treba da odobri parlament i utvrdi opštenacionalni referendum. Problematično je da Španci „puste“ ekonomski najbogatiju oblast zemlje. Između ostalog, upravo po nastojanju španskog ministra inostranih poslova Hosea Manuela Garsije-Margalja EU u sve svoje zvanične izjave o situaciji na Krimu uključuje tašku o „nezakonitosti“ odvajanja Krima od Ukrajine. Katalonci govore da ako većina kod njih bude „za“, oni će proglasiti nezavisnost u jednostranom pretku.
Predsednik Autonomne oblasti Katalonije Artur Mas kaže da Španci sasvim izokreću pravu pravnu sliku i autonomij aima sva zakonita prava na „razvod“ sa Madridom.
U svakom slučaju za odvojenu plovidbu u Kataloniji se zalaže od 60 do 70% stanovnika. Katalonci već nekoliko puta su sprovodili „konsultativne referndume“.
Belgija takođe oseža „podvojenost ličnosti“ po nacionalnom principu. Ovde je oko 60% Flamanaca i 31% frankofonih Valonaca. Do referenduma još nije došlo. Ali lideri flamanske zajednice upozoravaju da će se orijentisati na rezultate plebiscita u Škotskoj i Kataloniji. A možda čak i Krimu.
Svi lokalni eksperti i centralni organi vlasti u Londonu, Madridu i Briselu priznaju da bi im u rukama eksplodirala prava bomba kada bi oni postupili isti kao što je postupila „majdanska vlada“ u Kijevu.
