Na šta je spreman Zapad u sputavanju krimskog referenduma?

Do referenduma u Krimu preostala jedna nedelja. U autonomiji se spremaju za donošenje presudne odluke: ući u sastav Rusije ili ostati u sastavu Ukrajine i proširiti ovlašćenja. Pri čemu Sevastopolj, nakon referenduma može ući u sastav RF sa statusom zasebnog subjekta. U međuvremenu, bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenkova spremna je da počne na poluostrvu partizanski rat, a zapadne zemlje prete Rusiji sankcijama.

U Krimu i Sevastopolju u punom jeku je priprema za referendum: opremaju se glasačka mesta, upoređuju birački spiskovi, štampa se milion i po biračkih listića. Sudbina poluostrova i zasebnog grada biće određena 16. marta: da li ostati u Ukrajini ili biti subjekat Ruske Federacije. Ova dva pitanja izložena su na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.

Tim vremenom u Ukrajini je pokrenuta veoma ozbiljna borba protiv ruskog jezika, sada već u internetu. Aleksandar Turčinov, koga je Vrhovna rada imenovala za privremenog vršilaca dužnosti predsednika, naložio je svim državnim organima vlasti Ukrajine da blokiraju pristup svojim sajtovima u varijanti na ruskom jeziku. Do nedelje, sajtovi 14 ministarstava već rade samo na ukrajinskom i engleskom jeziku. Uprkos tome, što se na jugu i istoku zemlje pretežno koristi isključivo ruski jezik.

Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, većina stanovništva Krima i Sevastopolja želi spajanje sa Ruskom Federacijom. Ukoliko referendum potvrdi ovu želju, onda će u roku od mesec dana pod rusku jurisdikciju preći odmah dva subjekta, kaže predsednik Vrhovnog caveta Autonomne Republike Vladimir Konstantinov.

- Ja sam siguran u to: mi smo sproveli ispitivanje javnog mnjenja u ovom pravcu, stanovništvo Krima je već doživelo osećaj - biti građanin druge zemlje, matične zemlje. Mi nigde nismo putovali, a vratili smo se u domovinu. Ove 22 godine u sastavu Ukrajine bile su borba za našu samostalnost, za naš identitet, borba za jezik, za našu kulturu, za naše heroje.

Po preporuci Rusije, autonomija je pozvala na referendum međunarodne posmatrače, da bi se oni ubedili u transparentnosti i legitimnosti glasanja. Međutim, na žalost, inostrani posmatrači ipak mogu dati iskrivljenu sliku realnog stanja stvari u Krimu, rekao je Vladimir Konstantinov.

- Bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko apeluje na Zapad da čini smetnje održavanju referenduma. Ona insistira na jačanju pritiska na Moskvu i već je sačinila nacrt ekonomskih sankcija, koje EU i SAD treba, prema njenom mišljenju, da uvedu protiv Rusije. Takođe Timošenkova preti početkom partizanskog rata u Krimu, ukoliko region izglasa za spajanje sa RF.

Tradicionalno, povod za početak vojne akcije očekuje Vašington. Državni sekretar SAD Džon Keri u telefonskom razgovoru sa ministrom spoljnih poslova RF Sergejem Lavrovim je rekao, da će ulazak Krima u Rusiju zatvoriti vrata pred diplomatijom. A šef ujedinjenog komiteta načelnika štabova SAD Martin Dempsi u intervjuu američkoj TV stanici je rekao, da ne isključuje oružani sukob u Ukrajini.

- Mi imamo obaveze pred saveznicima u NATO, i mi smo im dali uveravanja, da ukoliko se stvari dotaknu tih obaveza, sa naše strane će uslediti odgovor.

Ta činjenica, da Ukrajina nije članica NATO-a, i da situaciju u zemlji zaoštravaju zapadne države zajedno sa radikalnim nacionalistima, - očigledno uopšte ne zabrinjava Sjedinjene Države.

Ksenija Meljnikova,