Naftne mrlje prebrojaće iz kosmosa

Vlada Rusije odlučila je da utvrdi koliko u stvari propada nafte za vreme eksploatacije i transporta. To će se činiti pomoću kosmičkih uređaja. Nafnte mrlje primećene sa satelita moći će da se skeniraju i da se odrede razmere procurivanja.

Podaci koji sada stižu u vladu vrlo se razlikuju. Prema ocenama Rosprirodnadzora, zbog havarija na naftnim bušotinama u životnu sredinu dospe oko 50 hiljada tona nafte. Naftne kompanije pokazuju cifru pet puta manju, tačnije 10 hiljada tona. Nezavisni ekolozi tvrde da se izliva milion i po tona nafte godišnje. A Grinpis predstavlja razmere vasionske katastrofe, saopštava nalaitičar finansijske kompanije IFC Markets Dmitrij Lukašov.

- Ocena Grinpisa je da se izliva 1% od eksploatisane nafte. To su neke neverovatne cifre – 5 miliona tona godišnje. Ne znam odakle su uzeli takve cifre, i može li im se verovati, ali oni smatraju da je godišnje izlivanje nafte u Rusiji uporedivo sa havarijom VR u Meksičkom zalivu 2010. godine. Da podsetim, tada je došlo do izlivanja 6,7 miliona tona nafte i posledice ove havarije bile su katastrofalne za prirodu. Grinpis smatra da se u Rusiji uporediva cifra izliva godišnje. Moguće da ne bi bilo takvih pretpostavki, takvog pritiska na našu zemlju, vlada je rešila da izvrši nezavisni monitoring iz kosmosa.

Prema podacima eksperata, u Rusiji najčešće procurivanje nafte dešava se za vreme njenog transporta. Teritorije preko kojih prelaze naftovodu su ogromne. Pratiti svako curenje cevi i na vreme zameniti stari rukav ne polazi uvek za rukom. Takve havarije se pojavljuju neočekivano, ali brzo se likvidiraju. I mada one obično izazivaju glasne skandale, najveću štetu prirodi ne nanse one, ističe ekspert Saveza naftnih i gasnih industralaca Rusije Rustam Tanakajev.

- Najveća zagađenja daju bušotine koje su bile konzervisane pre 20-30 godina. Nemoguće je likvidirati naftnu bušotinu. Cementni mostovi, koji se postavljaju u bušotinama vremenom se raspadaju. Zato na hiljade bušotina postepeno počinje da izliva u okolnu sredinu velike obime nafte i gasa. Takve stvari se dešavaju ne samo na teritoriji naftne industrije, već i tamo gde su vršena istraživanja, a zatim je ekpsloatacija zabranjena. Primer takve vrste su bušotine koje se nalaze u moru i na obali Kazahstana. Tamo su u sovjetsko vreme izbušili mnogo bušotina, i sada su one počele da zagađuju Kaspijsko more. One se ni na koga ne mogu prebaciti, zato što nikakvih pravnih naslednika nije ostalo. Za ove slučaje posmatranje iz kosmosa je jednostavno univerzalni lek.

Ako bušotina, cev ili uređaj za bušenje imaju vlasnika, on odgovara za zagađenje žoivotne sredine. Po zakonu u Rusiji osim kazni i izdvajanja sredstava za nadoknadu ekološke štete, prekršiocu preti oduzimanje licence. A ako su zbog izlivanja nafte uginule životinje ili je naneta šteta biljkama, predviđena je krivična odgovornost u vidu porapvnih radova do dve godine.

Natalija Kovaljenko,