Zašto Krim brine evropljane?

Zapadno javno mnjenje, kao talas cunami, kreće se u zadatom pravcu – anketiranja javnog mnjenja, istupanja eksperata i političara usmereni su samo protiv Rusije kao „agresora“ koji napada na „ukrajinsku nezavisnost“.

Isto tako malo ko od zapadnih novinara uzima u obzir očiglednu paralelu Kosovo-Krim. Ipak život sam po sebi sve dovodi na svoje mesto. U nedelju će započeti referendum u Venetu (administrativni region Italije koji čini 7 provincija, među njima Venecija, Verona, Padova) – odvajanje od Italije podržava oko 65% stanovništva regiona. Pa i javnost se očigledno zamislila: ne varaju li je dvolični političari?

Ne treba se nadati u razumnost Zapada, smatra rukovodilac Centra za spoljnu politku Rusije Ekonomskog instituta RAN Boris Šmeljov. Pošto je konačni cilj ukrajinske avature da se istisne Rusija iz regiona Crnog mora, sačuvavši Krim u sastavu Ukrajine. Zato se i pravo naroda Krima na saomoopredeljenje negira, za razliku od prava "kosovara".

- Ukrajinska kriza je pokazala da Zapad vidi Rusiju kao svog geopolitičkog protivnika protiv kojeg treba sprovoditi politiku odvraćanja. Jaka Rusija sigurna u sebe nije potrebna Evropi. Zapad vrlo dobro shvata da ujedinjavanje Rusije i Ukrajine u vidu vojno-političkog, ekonomskog saveza naglo bi ojačalo pozicije Rusije, narušilo bi sve planove i čitavu politiku koja je vođena prethodnih godina.

U takvim uslovima vrlo je teško boriti se protiv dvostrukih standarda Evrope. Oslanjanje na međunarodno pravo malo je produktivno. Veliku ulogu igra kontrola medija. Onaj koji kontroliše informacije, kontroliše javno mnjenje i situaciju u društvu, u zemlji, na kontinentu, znači i u svetu. I Rusija gubi taj inforamcioni rat, pošto su njeni resursi neuporedivi sa resursima Zapada.

Jasno je jedno: svaki narod ima pravo da živi sa vladom koju želi. To i jeste demokratija, podseća sagovornik Glasa Rusije. Tao su "kosovari" većinom glasova izglasali odvajanje od Srbije, i EU je vrlo brzo ovu odluku podržala, bez obzira na relevatne argumente drugih zemalja. Narod Krima takođe ima pravo da se izjasni.

Tendencija ka samoopredeljenju je pojava bolno akutnog nacionalnog pitanja koje će se zaoštravati kako ga bude ignorisao Brisel. Naravno, menjaće se javno mnjenje u pogledu samoopredeljenja Krima. Aleksej Kuznjecov smatra da Evropa stoji na pragu nove konfiguracije.

- U pojedinim zemljama se ne rešava nacionalno pitanje. Nije tajna da mnoge zemlje EU krše prava nacionalnih manjina. Varijante su dve: ili će EU voditi odmereniju demokratsku politiku u pogledu nacionalnih manjina, ili će biti parčanje zemalja na naconalne stanove.

U aprilu u Evropi će se održati izbori za Evropski parlament, čiji rezultati mogu da ojačaju separatistička raspoloženja u Starom Svetu. Tako da će glavobolje EU uskoro imati više nego dovoljno. Dosta je ima i sada. Zato raspirivanje konflikta između Rusije i Ukrajine, ma kako želeli da ruše istorijske veze između dva naroda, deluje malo produktivno. I evropljani to odlično shvataju.

Ksenija Fokina,