Banka biljnog sveta Zemlje za potomke

Najveća u svetu kolekcija poljoprivrednih biljaka popunjena je uzorcima semena 20 hiljada biljaka iz 100 zemalja. Njih neće uništiti ni potop, ni nuklearna eksplozija. Banka semena na norveškom ostrvu Zapadni Špicbergen bila je napravljena u cilju očuvanja biodiverziteta biljnog sveta Zemlje za potomke.

Rusija takođe učestvuje u tom međunarodnom programu očuvanja biodiverziteta flore Zemlje, rekao je direktor Saveznog Naučno-istraživačkog instituta biljnih kultura Vavilov, doktor biologije Nikolaj Dzjubenko.

- To je rezerva genetskog dizverziteta za vanredne situacije: kosmičke katastrofe, termonuklearne ratove, poplave, kako bi se stanovništvo moglo snabdeti hranom, odećom, lekovima. Oko 10 hiljada uzoraka Rusija je predala na čuvanje u ovu banku. To je princip crne kutije. Mi tamo šaljemo u zapečaćenim kontejnerima seme i u bilo koje vreme možemo taj obrazac da uzmemo. Tačnije tamo se uzima na depozitrano čuvanje bez prava korišćenja bez pristanka vlasnika kolekcije. Oni odgovaraju za očuvanost, ali ne za vitalnost. Mi moramo da u određeno vreme obnovimo ove obrasce.



Danas skoro svaka zemlja ima sopstvenu banku semena. Najveće su u SAD, Kini, Rusiji. Između ostalog Savezni institut biljnih kultura Vavilov ima kolekciju od preko 300 hiljada vrsta semena. A u Jakutiji, na teritoriji Instituta za proučavanje večitog leda Sibirskog odeljenja RAN, napravljena je federalna kriobanka semena koja može da primi sto hiljada obrazaca.



Ipak na Špicbergenu je napravljena skoro nedodirljiva banka semena. Izgrađena je na visini od 130 metara nadmorske visine, 1100 kilometara od Severnog pola, gde su samo stene i večiti led. Zidovi su od armiranog betona debeli jedan metar, vrata su dvostruka sa zaštitom od eksplozije, svuda su postavljeni detektori kretanja. Što je najvažnije, temperatura unutra je uvek minus 18 stepeni Celzijusovih. To je posebno važno. Seme raznih biljaka imaju različit vek čuvanja, ali je dokazano da stalna niska temperatura i stalna niska vlažnost mogu da produže životni vek klice za desetine hiljada puta, podvukao je šef laboratorije za razvoj biljaka Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov Vladimir Murašov.

- Bile su nađene jazbine leminga u tundri, čija je starost oko 10-15 hiljada godina. Leminzi su skupljali rezerve semena različitih biljaka, pravili skladišta. Kada su ove jazbine otvorene, u nekima je pronađeno nepojedeno seme. Ono je niklo, bez obzira što je ležalo toliko godina.



Svetska banka semena na Špicbergenu već je nazvana skladištem Sudnjeg dana. Tamo se danas drži seme već preko 820 hiljada kultivisanih biljaka. Ukupno ova banka može da smesti oko 4,5 miliona vidova semena.